Радомир Божић: Банке морају помоћи задуженима у францима

Упозорио је ово у интервјуу за "Глас Српске" вицегувернер Централне банке БиХ Радомир Божић.

- Банке треба да имају разумијевања за тешкоће са којима се суочавају њихови дужници - рекао је Божић.

* ГЛAС: Да ли власти у БиХ имају могућности примјене било каквих механизама којима би могли олакшати положај становника који су се задужили у францима?

БОЖИЋ: ЦБ БиХ као монетарна власт нема инструменте и механизме којима би могла дјеловати у вези с овим проблемом. Питање је шта би у том смислу могла урадити извршна власт. Међутим, то не значи да не треба предузети ништа и да грађане који су се нашли у оваквој ситуацији треба оставити на цједилу. Овај проблем би требало рјешавати тамо гдје је он и настао, на релацији банка - корисник кредита, уз активно укључивање агенција за банкарство. Наиме, приликом одобравања кредита у вези са швајцарским францима банке су нудиле одређене услове који су се разликовали од услова за остале кредите, а корисници кредита су их прихватили. При томе се поставља питање да ли је "просјечан" корисник кредита био упознат и свјестан да повољности које користи имају и другу страну медаље у смислу преузимања валутног ризика, с обзиром на то да његова примања као извор враћања кредита нису и неће бити у францима него у КМ, која је фиксно везана за евро. То је први разлог зашто сматрам да банке треба да имају разумијевања за тешкоће са којима се суочавају њихови дужници. Други разлог је чињеница да је, уколико банке не олакшају терет дуга, на начин да кроз измјену уговора о кредиту преузму на себе дио додатних обавеза усљед "поскупљења" кредита, врло извјесно да дужници неће моћи измиривати своје обавезе, кредити ће постати ненаплативи и банке ће имати нове проблеме.

* ГЛAС: Може ли се очекивати да се тренд пада швајцарског франка настави?

БОЖИЋ: Стабилизовање и враћање курса швајцарског франка у односу на евро, амерички долар и друге валуте на реалан ниво, прије нових кризних кретања на финансијским тржиштима, зависи од тога да ли ће мјере које ових дана предузимају институције Европске уније, СAД, Г-7, Г-20, те најмоћнијих свјетских економија, предуприједити нову глобалну финансијску кризу или "двоструко дно" кризе из претходних година и стабилизовати свјетску економију и финансијска тржишта.

* ГЛAС: Постоји ли могућност да се у случају поновног раста вриједности франка ова валута изједначи са евром и колико би то било опасно за земље еврозоне?

БОЖИЋ: Девизни курсеви су резултат бројних фактора, укључујући и мјере монетарне политике којима поједине земље настоје ојачати или ослабити своје валуте, као и психолошке факторе у смислу неповјерења инвеститора и јавности у поједине валуте, односно економску и фискалну снагу појединих економија. Тренутни ниво курса франка према евру је већи проблем за Швајцарску него за Европску унију јер дестимулише швајцарски извоз. Са друге стране, величина швајцарског тржишта не омогућава значајније извозне ефекте за земље еврозоне. Опасност за земље еврозоне је чињеница да евро губи повјерење на финансијским тржиштима и да га инвеститори сматрају мање сигурним те тиме и мање пожељним.

* ГЛAС: Уколико би глобална криза погодила банке које имају своје "банке кћерке" у БиХ, са којим све проблемима би се суочио банкарски сектор у БиХ?

БОЖИЋ: Треба напоменути да су банке које послују у БиХ, а дио су ино-банкарских групација, самосталне банке, акционарска друштва која послују према законодавству и регулативи који важе у БиХ те да су у већинском власништву "банака мајки" из земаља еврозоне, углавном Италије и Aустрије. Ино-банкарске групације које имају "банке кћерке" у БиХ током глобалне кризе која је почела 2008. године задржале су ниво подршке својим банкама у БиХ. Захваљујући томе, као и активностима које су предузимале саме банке, као и агенције за банкарство, банкарски сектор у БиХ је остао ликвидан, добро капитализован и стабилан те задржао и очувао повјерење депонената и штедиша. У ЦБ БиХ се надамо да би се на сличан начин могла сачувати стабилност банкарског сектора у БиХ уколико би се глобална криза наставила и поново погоршала позицију ино-банкарских групација које имају "банке кћерке" у БиХ. Кључни проблем би могао бити мања подршка банкама у БиХ и стога потреба да се оне додатно фокусирају на депозитне и друге изворе у БиХ.

Очување евра

* ГЛAС: Колико је основана бојазан да би могући пад евра, узрокован свјетском кризом, довео до пада КМ и пораста рата на кредите у БиХ?

БОЖИЋ: На ову тему је претходних дана било доста спекулација. У ЦБ БиХ сматрамо да је евро као заједничка валута земаља еврозоне једна од најјачих свјетских валута те да су земље и те како заинтересоване за опстанак евра и његову стабилност. Убијеђени смо да ЕЦБ и земље еврозоне имају инструменте и начин да тај свој интерес обезбиједе и очувају евро. Према томе, ми очекујемо да ће евро опстати и да ће његова вриједност бити објективно утврђена на основу економске снаге земаља еврозоне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.