Радимо превише за мршав учинак

Анализа "Раст продуктивности рада - предуслов за повећање плата и стабилан економски развој" коју је урадио Центар за истраживања и студије ГЕА из Бањалуке показала је да је овај проблем посебно изражен у РС. Бруто домаћи производ (БДП) по запосленом у Српској није прешао износ од 37.000 КМ у посљедњих пет година. Иако је продуктивност рада изразито ниска и у ФБиХ, истакнуто је у анализи, БДП по запосленом је константно изнад тог нивоа и биљежи одређени тренд раста.

Димензију проблема показује упоређивање просјечне продуктивности рада у БиХ са ЕУ. Анализа је показала да се БиХ налази на око 30 одсто просјека ЕУ при чему је РС на 28,56 одсто, а ФБиХ на 31,36 одсто просјечне продуктивности рада у ЕУ. Ситуација је најалармантнија у прерађивачкој индустрији гдје је продуктивност рада у БиХ нижа за чак шест до седам пута у односу на просјек ЕУ.

- Унутар сектора индустрије најмања продуктивност рада била је у прерађивачкој индустрији од 15.719 КМ по запосленом на годишњем нивоу. У поређењу са просјеком у ЕУ у прерађивачкој индустрији то је чак шест до седам пута нижи ниво. Истовремено, годишњи фонд радних сати радника у прерађивачкој индустрији у РС износио је у 2014. години 2.088 и био је нешто већи него у земљама ЕУ - наведено је у анализи.

Уколико се ситуација посматра по секторима видљиво је да сектори индустрије, услуга, трговине и јавни сектор у Српској стварају 73 одсто додате вриједности и запошљавају чак 85 одсто укупне радне снаге. Ипак, евидентан је негативан однос удјела броја запослених и удјела у бруто додатој вриједности за сва три сектора. То је посебно изражено у индустрији, као најважнијем сектору, која са учешћем од 27,53 одсто укупне радне снаге ствара само 19,89 одсто укупне бруто додате вриједности.

Највећа продуктивност рада очекивано је забиљежена у дјелатностима информационих технологија и комуникација гдје радник у просјеку створи 94.082 КМ годишње, те у производњи и снабдијевању електричном енергијом гдје је просјек 50.871.

Аутори анализе Марко Мартић и Предраг Дудуковић истичу да подаци показују да ниска продуктивност има велике посљедице за економски раст у БиХ.

- Ако раст БДП-а посматрамо као резултат двије кључне детерминанте, броја запослених и њиховог учинка, онда наведени подаци вјерно илуструју величину проблема ниске продуктивности рада. Тај проблем, упарен са огромном незапосленошћу угрожава перспективу дугорочног и стабилног економског раста у БиХ. Ниска продуктивност рада ограничава и могућности за одрживо повећање плата и у реалном и у јавном сектору. У завршници отвара се и питање управљања јавним дугом, односно, начина на који ће бити враћане рате кредита ако продуктивност рада у наредном периоду не буде значајније расла - истакнуто је у анализи.

Препоручено је да мјерама економске политике треба што прије заузети нови курс и уз подршку запошљавању дати приоритет мјерама које подстичу продуктивност рада посебно у стратешким дјелатностима и секторима. У пракси то, како је наведено, захтијева комбинацију системских интервенција којима се стимулишу улагања у људске ресурсе, технологију и инфраструктуру по чему је БиХ на зачељу свих свјетских листи.

- Заузимање новог курса истовремено би требало да прати преиспитивање актуелних мјера подршке предузећима, посебно у свјетлу разликовања мјера економске од мјера социјалне политике. Иако је ријеч о политички осјетљивом питању, елементе социјалне политике је неопходно спроводити у оквиру интегралног система социјалне заштите, док мјере економске политике треба усмјерити на повећање запослености и продуктивности. У супротном, свако одлагање ће само додатно убрзати кретање дуж негативне спирале ка неформалној економији, ниским платама и све лошијем животном стандарду становника БиХ - закључак је анализе.

Дудуковић каже да су низак технолошки развој, степен улагања у иновације и индустријски капитал у комбинацији са неодговарајућом економском политиком, довели до озбиљног проблема са продуктивношћу рада.

- Неопходан је већи ангажман и државе и предузећа. Држава би требало више да улаже у истраживање и развој, путем субвенција подстиче раст и запошљавање и омогући пореско растерећење привреде. Тиме би предузећа могла та средства улагати у технолошки развој и повећање мотивације запослених - казао је Дудуковић упозоривши да преокрет мора да се догоди у кратком року.

Занемаривање проблема

Проблем продуктивности рада у БиХ, истакнуто је у анализи, остао је занемарен у протеклом периоду чему у прилог говори и чињеница да ни у једном документу економске политике у оба ентитета, укључујући и представљену радну верзију Економске политике РС за 2016. годину, није посвећена пажња овом питању од суштинског значаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.