Рад губи трку са технологијом
Бањалука - Просјечан радник у Српској створио је током 2014. године 25.326 КМ додане вриједности, а најпродуктивније дјелатности су биле ИТ сектор, пословање некретнинама и енергетски сектор.
Продуктивност је најважнији показатељ ефикасности појединих сектора, а мјерена је оствареном доданом вриједношћу радника једног сектора током године. У Српској је током 2014. године године просјечан радник запослен у сектору пружања информативно-комуникационих услуга створио 81.511 КМ додане вриједности. Раме уз раме са овом граном стоји и сектор пословања некретнинама у којем је сваки радник у просјеку остварио 56.419 КМ додане вриједности док је у сектору производње и снабдијевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом остварено 37.796 КМ додате вриједности по запосленом, показују подаци Републичког завода за статистику.
Економски аналитичар Горан Радивојац каже да је сектор некретнина посебан случај јер је висока продуктивност посљедица малог броја запослених.
- У осталим високопродуктивним секторима присутна је примјена рачунара, савремене технологије и софтвера који доприносе остварењу високог промета који опет даје висок ниво продуктивности по запосленом - каже Радивојац.
Најмању продуктивност рада, односно 13.618 КМ, остварили су радници запослени у угоститељству и хотелијерству. Слиједе их запослени у пружању административних и помоћних услужних дјелатности са 18.277 КМ те запослени у прерађивачкој индустрији који су лани у просјеку остварили 18.432 КМ додане вриједности.
- Нереално је очекивати да се у оквиру прерађивачке индустрије, која је изразито радно интензивна, остварује продуктивност на нивоу сектора којима производња зависи од технологије - каже Радивојац.
На висину продуктивности може се утицати обучавањем радника, разним видовима стимулација и увођењем неких нових технолошких процеса.
Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да је систем расподјеле додане вриједности поремећен јер енергетски сектор који важи за продуктиван запошљава 3.000 вишка радника.
- Продуктивност у најмањој мјери зависи од радника што се манифестује у примјеру енергетског сектора који обилато користи природне ресурсе како би остварио што боље резултате - каже Шкребић.
Оба стручњака слажу се у вези са питањем обучености кадра и истичу да преквалификовани и приучени радници не могу постићи једнак ниво продуктивности као радници који су школовани за занимање којим се баве.
Профитабилност
Фирме у Српској оствариле су током 2014. године просјечну стопу проифитабилности од 9,5 одсто. У подручју пословања некретнинама остварена је највећа стопе од 53,8 одсто, сектору информација и комуникација 39,2 одсто док је у дјелатности здравствене заштите и социјалног рада остварена стопа профитабилности од 29,6 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
