Пшеница за годину поскупјела 100 евра по тони: Залихе засад заустављају већи раст цијена брашна и хљеба
БАЊАЛУКА - Иако су цијене пшенице на свјетским берзама одлетјеле у небо, залихе на домаћем тржишту донекле заустављају талас већих поскупљења, а млинари и пекари не знају до када ћемо томе одолијевати.
Поскупљење хљебног жита изазвало је домино ефекат па је већ сада врећа брашна скупља него љетос, док су скочиле и цијене хљеба и пекарских производа. То потврђује и предсједник Удружења млинара РС Зоран Кос, који је рекао је да је пшеница за годину поскупјела око 100 евра по тони.
- Цијена пшенице лани у вријеме жетве била је око 160 евра по тони, сада је већ прешла 260 евра. Тренутне цијене у Мађарској достижу и 310 евра по тони, док је у Србији 277 евра. Упркос томе, брашно и даље није поскупјело толико јер се још повлаче залихе одраније. Млинари на неки начин касне са тим поскупљењем - рекао је Кос. Истиче да млинари прате шта се дешава и да ће брашно сигурно још поскупјети.
- Врећа брашна од 25 килограма пред жетву је коштала 18 марака, сада је већ 22 КМ, а до Нове године доћи ће на 25 марака сигурно. Уколико цијена пшенице буде расла, и врећа брашна ће коштати 30 марака - рекао је Кос. Каже да то није хир млинара, већ домино ефекат кретања на свјетским берзама. Кос истиче да је рано причати шта ће се догодити у јануару или фебруару, али да је евидентно да су скочиле цијене горива и ђубрива те да у наредној жетви сигурно неће бити пшенице јефтиније од 250 евра по тони.
- Све што сада поскупи, питање је када ће и да ли ће икада појефтинити - упозорио је Кос.
Предсједник Уније удружења послодаваца Саша Тривић који је и власник компаније “Крајина клас” у оквиру које послује и ланац пекара “Мања” рекао је да су цијене пшенице за годину порасле готово дупло и нико не зна какве ће даље бити цијене брашна, али да је у посљедњих мјесец поскупјело за око 20 одсто.
- За сада је хљеб поскупио за око десет фенинга, а видјећемо даље како ће се кретати цијена брашна и у складу с тим ћемо и ми калкулисати. Ово посљедње поскупљење је на неки начин гарант да смо донекле мирни у наредних мјесец, два а послије ћемо видјети - рекао је Тривић.
Заштитници права потрошача кажу да су поскупљења постала свакодневица.
- Цијене неколико артикала су драстично више у односу на исти период прошле године, а прије неколико дана порасла је и цијена брашна, хљеба и пекарских производа. Све што увозимо, па тако и жито, у старту је скупље него да смо сами произвели - рекла је извршна директорица Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић.
Истакла је да ће за сваког потрошача бити права умјетност да са малим примањима обезбиједи основне животне намирнице и изађе на крај са свим поскупљењима.
- До сада смо причали о поскупљењу уља и пилетине, а од сада ћемо и о брашну и хљебу – казала је Марићева, нагласивши да су нам неопходне робне резерве и окретање домаћој производњи.
Увоз
Зоран Кос је подсјетио да без обзира на дужину бразде ни Српска ни БиХ не могу да обезбиједе довољне количине пшенице.
- Пшеницу увозимо из Србије, Мађарске и Хрватске. Генерално немамо довољне количине, а и квалитет није задовољавајући. Чак и када је домаћа пшеница квалитетна, из увоза стиже трећина неопходног хљебног жита - рекао је Кос.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
