Пружање услуга у вези са дигиталном имовином – шта је дозвољено?

Усвајањем измјена Закона о тржишту хартија од вриједности 2022. године створили су се услови за оснивање и регистрацију крипто мјењачница и на домаћем тржишту. Поменутим законом виртуелне валуте су дефинисане као: „дигитални запис вриједности који није емитовала и за чију вриједност не гарантује централна банка, нити други орган јавног сектора, која није нужно везана за законско средство плаћања и нема правни статус новца или валуте, али је физичка и правна лица прихватају као средство размјене и може се куповати, продавати, размјењивати, преносити и чувати електронским путем“.

Упрошћено – виртуелне валуте немају правни статус који ужива новац, за њих не гарантује нити једна централна и/или комерцијална банка као посредник, али се њима може трговати између свих физичких и правних лица која их прихватају као средство плаћања.  Законско дефинисање виртуелних валута је добро из више аспеката, а издвојићемо само неке, најзначајније:

1. Омогућавање оснивања и регистрације пружалаца услуга у вези са дигиталном имовином;

2. Регистровани пружалац услуга (који може бити правно или физичко лице) је омогућен да понуди сљедеће услуге корисницима:

- чување и управљање виртуелних валута у име трећих лица (пружалац депозитарних услуга новчаника),

- организовање платформе за трговање виртуелним валутама ((линк свих регистрованих пружалаца услуга у вези са дигиталном имовином у Републици Српској можете погледати на сљедећој страници: https://www.secrs.gov.ba/Ucesnici/PruzaociUsluga.aspx);

- размјена виртуелних валута за валуту која је законско средство плаћања или за другу виртуелну валуту;

- пренос виртуелне валуте, тј. запримање и извршавање налога за виртуелну валуту у име трећих страна,

- спровођење понуде, односно продаје виртуелних валута,

3. Регистровање пружалаца депозитарних услуга новчаника тј. пружање услуга чувања криптографских кључева „виртуелног новчаника“ у име другог лица, за потребе трговања крипто валутама.

Поред свега наведеног, за оне који практично тргују крипто валутама најзначајније је напоменути да је сам процес регистрације пружалаца услуга једноставан, у поређењу са регулативом земаља у окружењу. Комисија за хартије од вриједности Републике Српске је орган надлежан за вођење регистра пружалаца услуга у вези са дигталном имовином, којем се подноси захтјев за добијање дозволе и упис у регистар.

Иако је устаљена бојазан да се виртуелне (крипто валуте) користе као средства за извршење сумњивих плаћања, поготово плаћања на дарк wеб-у (црном интернету), као што су послови везани за прање новца или нпр. трговину оружјем или порнографију, управо због чињенице да не постоји посредник између два лица која врше размјену виртуелних валута - као што су банке у редовном платном систему, законодавац је контролу над трансакцијама увео кроз измјене Закона о спрјечавању прања новца и финансирања терористичких активности. Управо овим измјенама уврштени су пружаоци услуга у вези са дигиталном имовином као обавезни контролори који су дужни да врше мониторинг свих лица и трансакција које прелазе износ од 1.000 КМ (било у више одвојених плаћања или једном плаћању). Све поменуто иде у прилог тврдњи да се платни системи могу манипулисати, али је то до самих појединаца који поменуто чине.

Кратки историјски осврт и нови облици дигиталне имовине

Озакоњењем трговања криптовалутама држава омогућава нови систем плаћања и трговања, што даје простор предузетницима и старт уп компанијама да достигну свој пуни потенцијал, управо због чињенице да су послови у вези са крипто валутама један од највећих инвестиционих трендова. Дакле, озакоњењем криптовалута отвара се простор прикупљању страних инвестиција и финтецх иновацијама.

За крај, битно је напоменути да Босна и Херцеговина, још увијек, нема усвојен јединствени законодавни акт којим се област дигиталне имовине регулише на државном нивоу. Па тако, у колико желите да региструјете крипто мјењачницу на територији Федерације Босне и Херцеговине, исто нећете моћи спровести јер Федерација није регулисала питање виртуелних валута ни законским а ни подзаконским актима. Практично, у колико физичко или правно лице из Федерације жели да региструје мјењачницу, то неће успјети у нпр. Сарајеву, али, у колико прошета пар улица даље, тј. у Источно Сарајево, тамо исто може учинити без проблема.

Република Србија је својим Законом о дигиталној имовини отишла још бар пар корака даље, дефинишући не само крипто валуте, већ и цјелокупан процес токенизације тржишта и компанија, а  о чему ће бити ријеч у наставку серијала о дигиталној имовини.

Ауторски текст адвоката Јоване Диљевић

Кратки историјски осврт и нови облици дигиталне имовине

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.