Профит кaо мјерило успјешности

Глас Српске 25.12.2007 00:00

Централна банка најуспјешнија

БAНКAРИ често наглашавају да је финансијски сектор најуређенији дио економије код нас. - Иако је 78 одсто оснивачког капитала у рукама страних инвеститора, сматрамо да су то домаће банке. Оне раде по домаћим законима, у којима је више од девет и по хиљада запослених наших људи - вели гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић. Развој банкарства послије приватизације карактерише повећање износа минималног капитала, развој банкарске мреже, осигурање депозита, транспарентност рада, преузимање платног промета и - остварење добити. Укупна актива од 17 милијарди и 600 милиона марака у 32 банке у БиХ, од којих су 24 у програму осигурања депозита, те пласмани од близу 11 милијарди, од којих је 52 одсто усмјерено становништву, а 48 одсто привреди, најбољи су показатељ улоге банкарског сектора у развоју економије Српске и БиХ. - Цјелокупни резултати пословања и постигнута лепеза услуга потврђују да је банкарство у оба ентитета углавном усклађено са европским стандардима - оцјена је Козарића. Наведени подаци, без сумње, спадају у групу показатеља успјешности банкарства у нас. Ипак, економски резон профит сврстава у његово основно мјерило. Гледано уназад неколико година, добит банака је у сталном порасту. Тако, 2005. године остварена добит износи 73 милиона, наредне године 114 милиона, док крајем првог полугодишта ове године она износи 95 милиона марака. Ни добит Централне банке не заостаје. Чак је већа од укупне добити остварене у банкарском сектору БиХ и износи готово 100 милиона марака. По логици ствари, одлука о повећању обавезне резерве са 15 на 18 одсто, која ступа на снагу почетком сљедеће године, само ће учврстити "добре изгледе" за убирање добити поменуте финансијске установе. Донијета као одговор на кредитни бум у октобру, овом одлуком, према ријечима Козарића, у Централној банци очекују да ће се смањити кредитирање ионако презадуженог становништва БиХ. Први човјек Удружења банака БиХ Ранко Лабовић не мисли тако. - Већина банака у БиХ има такве изворе да, без обзира на повећање обавезне резерве, могу изнијети велике квалитетне пројекте. Осим што ће банке имати мање приходе по основу држања средстава у Централној банци, сматрам да неће доћи до смањења кредитирања - истакао је Лабовић. Устројством банкарства у БиХ, додао је Лабовић, Централна банка нема великих трошкова. - Истина, она многе послове не наплаћује комерцијалним банкама, као што је регистар рачуна, залога... Међутим, чињеница је да само на обавезној резерви, која је огромна, банкама плаћа један одсто камату, а пласманом у иностранство зарађују око три одсто. Aко се од укупне активе, умјесто досадашњих 15, сада узме 18 одсто, јасно је колика је зарада. Осим оних за функционисање, Централна банка БиХ нема већих трошкова, тако да не чуди њена профитабилност - истакао је Ранко Лабовић. Н. Р.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Профит кaо мјерило успјешности

Само озбиљан купац спасава рибњак “Саничани”

Драшковић “хеликоптером напустио Херцеговину”, неће више улагати

UniCredit проглашен најбољом банком за трансакцијско банкарство у Европи

Пунија каса доказ економског раста

Подстицаји сигуран ослонац фармама

Пословање “Дестилације” и ове године у знаку борбе за тржиште

Драгана Јањић именована за члана Управе UniCredit Bank а.д. Бања Лука

Лидл започиње градњу продавница у још три града у БиХ

“Агрохерц” продаје имовину: На добошу цијеви и метални кревети

Хиперпонуда оборила цијене кирија!

Најсавременија соларна електрана у региону чека грађевинску дозволу

Металски сектор и туризам примамљиви инвеститорима

Рецесија у Њемачкој гаси радна мјеста и у БиХ

Рекордна продаја шумарских производа у другом тромјесечју у Српској

Цијена нових станова већа за 11,7 одсто

Мање путника на бањалучком аеродрому него прошле године