Product of Srpska без правне заштите

Према ријечима директора сектора за економију у регионалној Привредној комори Бања Лука Винка Берака, Српска а ни БиХ немају закон о брендирању, нити подзаконске акте о критеријумима за одређивање бренда.

Многи у свијету су давно чули, сир трапист и "нектар" пиво... Прије стотињак година ти производи су радо били виђени на царским и краљевским трпезама. Упркос томе још нису бар формално правно постали бренд по којем би РС била препознатљива у Европи и свијету. То практично значи да ти производи немају готово никакву правну заштиту. Уосталом, сир трапист сада производе у готово свакој мљекари и нико до сада није одговарао због крађе имена овог чувеног сира.

Истина, садашњи власник лиценце "Бањалучка мљекара" која има право на његово име и производњу није код надлежних ни постављала питање заштите тог производа.

- Услови за производњу сира траписта тренутно су испод сваког нивоа тако да нам квалитет сира варира. На томе сигурно не можемо да градимо бренд. Производимо га тек толико да се одржи производња. Зато га и у продавницама има много мање него што је потребно. Овим нашим чувеним сиром ускоро ћемо се озбиљно позабавити када се наши погони преселе на нову локацију у Лакташе. Тамо ћемо имати посебан погон за производњу и одлежавање сира у којем ће бити много бољи услови и за производњу сира траписта по традиционалној рецептури - каже директор "Бањалучке мљекаре" Небојша Ристић.

Бањалучко "нектар пиво" успјело је да сачува своју робну марку и тешко би се сада неко усудио да га фалсификује.

На овим просторима могло би да се пронађе још много производа са стогодишњом традицијом у начину припреме карактеристичним једино за ово подручје. Крајишки кајмак и цицвара, влашићки сир, пршут, ракија шљивовица, виљамовка и дрења, сигурно би се радо куповали широм свијета.

Законска рјешења

Република Српска још није донијела закон о храни и неопходне правилнике који би одредили шта је то здрава храна, затим ко ће и по којим критеријумима одређивати квалитет прехрамбених производа. На та законска рјешења са нестрпљењем чекају и произвођачи неких традиционалних производа како би могли да заштите њихово име и квалитет.

- Српска формално правно нема ниједан бренд ни производ са ознаком географског поријекла, иако имамо неколико заиста препознатљивих производа који би лако могли да постану бренд и да се на тај начин много боље и више продају у Европи. Проблем су закони који још нису усвојени - рекла је Салатићева.

У Привредној комори, навела је, имају организовано удружење произвођача влашићког сира који се увелико припрема за тај тренутак. Заједно са професорима са бањолучког Технолошког и Пољопривредног факултета убрзано раде на уједначавању квалитета влашићког сира. Према њеним ријечима свима је јасно да је то бијели овчији сир у саламури који мора да буде истог квалитета без обзира ко га прави.

Тако се на примјер, каже, не може више да се деси да неко у тај сир стави шаку соли, а неко двије. Рецепт, а тиме и квалитет морају да буду исти.

- И ове године ћемо на Бабановцу организовати сајам влашићког сира на којем ће своје производе изложити педесетак произвођача из Републике Српске и Федерације БиХ - прича Салатићева.

Произвођачи влашићког сира из Српске и Средњобосанског кантона у Федерацији БиХ договорили су се да заједно затраже ознаку географског поријекла за влашићки сир. Вјерују да ће са том ознаком сачувати традиционални начин његове производње и да ће за њега постићи знатно бољу цијену

- На подручју од Кнежева према Травнику готово свако домаћинство производи овчији или крављи влашићки сир. Тражили смо да бренд влашићки сир добије само овчији сир - каже откупљивач влашићког сира из Кнежева Милорад Келеман.

И на которварошком подручју са планине Влашић сир откупљују двије земљорадничке задруге "Влашићки извор" и ДОО "Пиревина" из Шипрага.

- Проблем је што влашићки сир производе и пакују и ван подручја ове планине. Осим тога и бруцелоза је десетковала стада оваца, а и села се све више расељавају тако да би лако могли да останемо без тог сира уколико га не заштитимо - истакао је Раденко Перићић из земљорадничке задруге "Влашићки извор" из Котор Вароша.

Ко ће моћи да производи влашићки сир и којег ће он морати да буде квалитета, а дакако и остале услове које ће произвођачи морати да испуне да би њихов сир добио ознаку географског поријекла прецизно ће регулисати закон о храни Републике Српске и још неки подзаконски прописи који треба да буду усвојени.

- Закон о храни РС усвојен је у нацрту и упућен је у парламентарну процедуру. Он ће ускоро бити на јавној расправи тако да ће сви заинтересовани моћи да кажу своје примједбе како би дошли до најбољег рјешења. Иначе овим законом детаљно је регулисано све што се тиче производње и промета прехрамбених производа. Нацртом је регулисана и процедура за добијање ознаке географског и националног поријекла - нагласио је помоћник министра за прехрамбену индустрију у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства Српске Вид Копања.

 Заштита имена и квалитета

Када се усвоји закон о храни створиће се све претпоставке за заштиту имена и квалитета традиционалних прехрамбених производа са подручја Републике Српске који претендују да постану бренд.

Од Института за стандарде, мјеритељство и интелектуално власништво БиХ нико за сада није затражио за свој производ ознаку географског поријекла.

- Од почетка ове године траје акција којој је циљ да се едукују произвођачи аутохтоних производа како би нам могли да доставе ваљану документацију за своје производе. Радо ћемо их уписати у наш регистар. На тај начин биће заштићена сва њихова права, право на патент, жиг, индустријски дизајн и ознаку географског поријекла. Када добију наше рјешење о упису у регистар сва та права постају њихова приватна права као на примјер право власништва и могу да користе исте механизме правне заштите - објашњава директор Института за стандарде, мјеритељство и интелектуално власништво БиХ Лидија Вигњевић.

A шта је у ствари бренд?

Вигњевићева каже да термин бренд свако употребљава најчешће и тамо гдје не треба, па је како рече тако све бренд.

- Закон познаје термине жиг, робна марка, ознака географског поријекла. У свакодневном разговору народ сматра да је бренд оно по чему је нека земља препознатљива у свијету - каже Вигњевићева.

Таквих производа или боље речено робних марки могли бисмо много да набројимо и код нас и у земљама нашег окружења. На примјер "Витаминка", "Ом" кафа, "Плантаго" чајеви, "Витинка", "Aлександрија", "Бимал". Туристички бренд Републике Српске могао би да буде рафтинг...

Србија и Хрватска су ову област много прецизније регулисале.

И код њих се о заштити интелектуалног власништва брину заводи за интелектуално власништво и производи имају много бољу правну заштиту. Први званично признати српски бренд је шљивовица. Ускоро ће прави туристички бренд вјероватно да постане и Гуча, Егзит... Препознатљиве робне марке су "Карнекс", "Неопланта", "Јухор", "Тигар", "СимпоБамби", "Књаз Милош", која је прошле године проглашена за најбољу робну марку Србије. Тамошња привредна комора за сваку област привређивања прогласи најбоље и добију назив бренд. Тако су брендом постале и нафтна индустрија Србије, телевизија Б92 и слично.

 И у Хрватској на сличан начин брендирају производе и услуге. "Подравка", "Гавриловић", "Виндија", "Краш" су несумњиво најпознатије хрватске робне марке.

Похвале и медаље

Инжењеру воћарства из Козарске Дубице Мирку Крњајићу природну ракију коју прави од крушке и јабуке заштитила је од фалсификата фирма у Србији која му је радила дизајн амбалаже.

- Нисам могао да чекам да се овдје донесу прописи. Властитим улагањима направио сам прави бренд - ракију виљамовку и јабуковачу испечену од најквалитетнијих дијелова тог воћа без петељки, сјеменки и коре. Испечена је на традиционалан начин ракијским котлом. Виљамовка је јака 50 степени, али много важнији је њен укус свјеже сочне крушке. Још кад се лијепо упакује тешко би неко могао да одоли да је не купи за поклон - прича Миро Крњајић.

За његове природне аутохтоне ракије већ су стигле и неке похвале из Лондона од учесника конференције о туризму у БиХ.

Да РС заиста има квалитетних производа свједочи и примјер винарије "Вукоје" из Требиња.

На свим сајмовима на подручју некадашње Југославије ова винарија је освојила до сада 50 златних медаља за квалитет својих производа.

- Наша вина позната су већ и у цијелој Европи. За квалитет наших вина добили смо златну медаљу и на сајму у Милану и Бриселу, а онда је као круна дошла златна звијезда за квалитет вина у Паризу. То високо признање освојили смо као једина винарија из источне Европе. У Бриселу сам као власник винарије добио и орден за стваралаштво и иновације у производњи вина. Име и квалитет наших вина заштитили смо у Београду и Бриселу и већ смо добили ознаку "Р" а када се стекну законске претпоставке урадићемо то и у Сарајеву - рекао је власник винарије "Вукоје" Зоран Вукоје.

Стимулативна цијена

 - Према мојим процјенама на планини Влашић има више од шест хиљада оваца, а када добијемо бренд вјерујем да ће их бити и знатно више јер ће цијена бити стимулативна. Произвођачи ће моћи да продају сир двоструко скупље - рекао је Милорад Келеман.

************************

Крајишки кајмак, влашићки сир, пршут, ракија шљивовица, виљамовка и дрења, сигурно би се радо куповали широм свијета

************************

Могли бисмо лако да останемо без влашићког сира ако га не заштитимо

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.