Пробој домаћих производа на најзахтјевнија тржишта
Бањалука - БиХ је у првој половини године највише робе пласирала на захтјевно њемачко тржиште, а вриједност испоручених производа порасла је за 6,63 одсто у односу на исти лањски период.
Листа најзначајнијих извозних тржишта полако добија све боље референце, јер наше производе све чешће пазаре најзахтјевнији европски купци, којима је квалитет на првом мјесту.
Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да су највећи купци наших производа Нијемци и Италијани, који су у првој половини године поручили робу вриједну 760,29 милиона, односно 579,35 милиона КМ. Извоз у Италију је, за разлику од Њемачке, смањен за 5,31 одсто на годишњем нивоу. У Њемачку је извезено највише намјештаја, машина и одјеће, док су главни извозни производи за Италију обућа, дрво и дрвни и алуминијумски производи.
Међу топ пет партнера су три земље из комшилука, од којих двије већ припадају јединственом европском тржишту, док једна тежи да се нађе у европском јату. У Хрватску је за шест мјесеци извезено шест одсто мање робе него у истом периоду лани, али је њена вриједност и даље значајних 491,49 милиона КМ. Хрвати су највише куповали електричну енергију, дрво и сједала. На словеначко тржиште пласирана је роба вриједна 391,33 милиона КМ и извоз је порастао за 7,77 одсто, а топ извозни производи су машине и дрво и његови производи. Србија је из БиХ за шест мјесеци увезла робу вриједну 366,51 милион КМ уз годишњи пад од 14,7 одсто. Преко Дрине је највише извожена струја, кокс и полукокс од каменог угља и топло ваљана жељезна жица.
Директор Сектора за макроекономски систем у Спољнотрговинској комори БиХ Момир Тошић поздравио је напоре произвођача који већ дужи период извозе на европско тржиште.
- Ситуација се поправља, али је и даље присутан проблем што наши произвођачи највећим дијелом извозе нефинализоване производе и сировине. То је посебно примјетно у дрвном сектору, јер примат у извозу имају трупци и обловина. Потребно је да обновимо пријератну традицију када се извоз махом базирао на финалним производима, који захваљујући већој вриједности, у много већем омјеру доприносе смањењу спољнотрговинског дефицита - каже Тошић.
БиХ већ традиционално остварује највећи обим размјене са Хрватском и Србијом, али покривеност увоза извозом је још на прилично ниском нивоу, јер на наше тржиште из ових земаља улазе велике количине робе које и сами производимо. Присутан је и проблем са страним трговачким ланцима који неријетко условљавају домаће произвођаче ниским откупним цијенама.
- Либерализација тржишта нас је довела у ситуацију да увозимо све и свашта. Због тога увозимо огромне количине пољопривредних производа, воде, сокова или пива, иако домаћи произвођачи не заостају у погледу квалитета - каже Тошић и наглашава да ће бити тешко прекинути традицију куповине производа из земаља које су некада чиниле Југославију, а које наши купци и даље сматрају домаћим.
Увоз од истих партнера
На листи топ пет земаља из којих је БиХ у првих шест мјесеци ове године увезла највише робе налазе се исте земље као и код извоза, али је њихов поредак мало другачији.
Највише робе увезено је из Хрватске, а слиједе Србија, Њемачка, Италија и Словенија.
Извоз по земљама (милиона КМ)
Њемачка
2016. 760,29
2015. 709,81
+6,63%
Италија
2016. 579,35
2015. 610,14
-5,31%
Хрватска
2016. 491,49
2015. 461,96
+6%
Словенија
2016. 391,33
2015. 360,91
+7,77%
Србија
2016. 366,51
2015. 420,41
-14,7%
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
