Проблем - лош законски оквир
Сарајево - Веома лош законски оквир, односно рјешења која не иду на руку привредницима, један је од проблема са којима се сусреће привреда у БиХ, рекао је предсједник Спољнотрговинске коморе /СТК/ БиХ Ахмет Егрлић.
Он је навео да привредници имају проблеме и због пуно нивоа одлучивања, односно прегломазне администрације, корупције, подијељеног тржишта и сталних политичких превирања.
Егрлић каже да привреда БиХ због тога не напредује жељеним темпом.
"Имамо базу, сектор који треба надограђивати и помоћи", истакао је Егрлић на конференцији за новинаре након окончања конференције "Привреда БиХ – шансе и изазови".
Према његовим ријечима, привредници траже да буду укључени у сва могућа рјешења, али често буду усвојени различити законски прописи, а да они не буду консултовани.
"Знање и проблеми са којима се сусреће реални сектор требају да изађу на видјело и да надлежни органи прихвате оно што им нудимо у рјешавању низа проблема. Ово је прилика да позовемо надлежне власти да искористе знање које има СТК. Очекујемо да ћемо бити позвани и да ћемо у перспективи више учествовати", истакао је Егрлић.
Он је навео да СТК БиХ ради на изради документа у којем ће бити понуђен комплетан законски оквир како би требало да се креће привреда БиХ.
"Очекујемо да ће овај документ, који ћемо израдити до краја јануара, бити веома озбиљно анализиран у надлежним органима власти и да ће оно што у том документу буде добро, бити примијењено кроз законске прописе", рекао је Егрлић.
Помоћник министра иностраних послова БиХ Амер Капетановић рекао је да је ово министарство од марта до септембра организовао осам бизнис форума, на које је водило више од 300 привредника из БиХ – од Уједињених Арапских Емирата /УАЕ/, Катара, Русије, Велике Британије, Азербејџана до Индије.
"Резултати тога су да ће ускоро бити уведене авионске линије Сарајева са Дохом и Москвом. Предузећа жЕнергоинвестж и жПетролинвестж су закључили врло конкретне уговоре приликом посјете УАЕ и Катару", истакао је Капетановић.
Према његовом мишљењу, за већи ангажман потребне су шире системске промјене које треба направити.
"Још смо на нивоу добре воље, коју треба претворити у добар систем, а да би то урадили потребна је институционална повезаност. Ако се жели развијати економска дипломатија, то подразумијева промоцију у свијету, а то опет кошта", сматра Капетановић.
Он је истакао да нису Арапи дошли да инвестирају у Србију преко ноћи, него је за то претходно лобирано пет година.
Конференција је осмишљена тако да су привредници имали прилику за директни дијалог са највишим представницима надлежних министарстава, институција и агенција с циљем дефинисања приоритетних мјера које БиХ треба да провести ради унапређења пословног окружења, спољнотрговинског пословања и примјена одређених директива ЕУ од значаја за привреду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
