Привредни раст БиХ 2,2 одсто, мања инфлација

Марина Чигоја
Привредни раст БиХ 2,2 одсто, мања инфлација

БAЊAЛУКA - Међународни монетарни фонд (ММФ) задржао је прогнозу привредног раста БиХ у најновијем извјештају на 2,2 одсто, колико су предвидјели и у прољећном извјештају, док је стопа инфлације снижена са пет на четири одсто.

Према процјенама стручњака ММФ-а, БиХ би у идућој години требало да оствари привредни раст од три одсто, док би потрошачке цијене истовремено требало да порасту 2,5 одсто.

Када су у питању земље у региону, према прогнозама ММФ-а, Србија би у овој години требало да оствари привредни раст од два, а у сљедећој три одсто. Стопа инфлације у Србији ће ове године износити 11,3 одсто, док ће у 2012. бити четири одсто.

ММФ Хрватској прогнозира раст БДП-а од тек 0,8 одсто у овој и 1,8 одсто у 2012. години. За Македонију се очекује привредни раст од три одсто у овој и 3,7 одсто у идућој години, као и стопа инфлације од 4,4 односно два одсто. Прогноза за Црну Гору указује на раст БДП-а од два одсто у 2011. и 3,5 одсто у 2012. години.

У извјештају ММФ-а наводи се да је глобални опоравак застао, а да су ризици од новог суноврата повећани. ММФ је снизио прогнозу раста 17 чланова еврозоне на 1,6 одсто у овој години и 1,1 одсто у 2012, у односу на ранију прогнозу из јуна од два односно 1,7 одсто.

- Уколико дужничка криза из периферних чланица еврозоне настави да се шири на највеће привреде тог блока, вјероватно ће доћи и до значајног поремећаја глобалне финансијске стабилности - наводи се у извјештају ММФ-а.

ММФ је упозорио да су разговори о распаду еврозоне "лудост" и позвао европске челнике да стишају "своје дисонантне тонове", који дестабилизују финансијска тржишта и пријете новим увлачењем регије у рецесију.

- Европска унија мора хитно да спроведе свој пакет помоћи намијењен погођеним земљама, а у међувремену Европска централна банка треба да настави програм куповине обвезница - истиче ММФ.

У извјештају ММФ-а предвиђа се прилично снажан раст БДП-а до 6,4 одсто у земљама у развоју и привредама у успону, али само 1,6 одсто у развијеним економијама.

Три захтјева

Извјештај ММФ-а указује на три ризика по глобалну економију, који захтијевају одлучну акцију. Прво, у еврозони, банке морају да буду ојачане, али и да смање ризике, што захтијева додатни капитал. Главни приоритети СAД треба да буду састављање плана за средњорочну финансијску консолидацију, да би се јавни дуг поставио на пут одрживости и треће, влада у Јапану би морала да спроводи амбициозније мјере, да би смањила високи јавни дуг, уз истовремену обнову области погођених земљотресом и цунамијем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана