Привреда наставља узлазном путањом
БАЊАЛУКА - Извоз робе из БиХ у иностранство у првом кварталу ове године износио је 4,4 милијарде КМ и већи је за 2,5 одсто у односу на исти период лани, што је према ријечима привредника охрабрујући показатељ наставка позитивних трендова развоја у неизвјесним економским условима.
Према подацима Агенције за статистику БиХ у првом кварталу ове године, истовремено с растом извоза скочио је и увоз који је био тежак 6,542 милијарде марака што је за 3,8 одсто више у односу на годину раније.
- Покривеност увоза извозом износила је 67,2 одсто, док је спољнотрговински дефицит био 2,142 милијарде КМ - објавила је Агенција за статистику БиХ.
Извоз у земље ЕУ у првом кварталу износио је 3,252 милијарде КМ, што је за 2,3 одсто више у односу на исти период прошле године, а увоз 3,89 милијарди КМ, што је више за 10,2 одсто.
Далеко боље резултате у спољнотрговинској размјени БиХ је остварила са земљама ЦЕФТА гдје је извоз у првом тромјесечју износио 835 милиона КМ, што је за 3,9 одсто више у односу на исти период 2022. године, док је увоз истовремено смањен за 4,7 одсто.
Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић каже за “Глас” да се позитивни трендови, који су обиљежили прошлу годину, настављају и ове.
- Током 2022. године параметри увоза и извоза били су далеко већи него у 2021. због чега је важно да сада имамо још боље развојне резултате. То је посебно значајно јер је у питању први квартал будући да су јануар и фебруар “мртви” мјесеци с најмањим обимом спољнотрговинске размјене. Подаци су посебно охрабрујући јер је привреда Српске, БиХ па и Европске уније у неизвјесној ситуацији, наруџбе нису на константном нивоу - казује Ћорић.
Када су у питању остварени резултати са земљама ЦЕФТА, Ћорић каже да је Србија главни спољнотрговински партнер БиХ одакле на наше тржиште стиже највише робе широке потрошње.
- Будући да је увоз смањен сматрам да је дошло до пада потражње за робом широке потрошње која је усљед високе инфлације драстично поскупјела и то платежна моћ становништва не може испратити па су самим тим потребе за увозом смањене - објашњава Ћорић.
Економиста Марко Ђого истиче да су инфлација и ланци снабдијевања уназад двије године доминантне силе које обликују кретања у спољнотрговинској размјени.
- Разлика у стопи инфлације је та која детерминише агрегатну тражњу и она је генерално виша у земљама ЦЕФТА, а нижа у развијеним државама што доводи до тога да нам покривеност увоза извозом пада спрам развијених земљама, а расте спрам оним мање развијених. Тамо гдје је виша инострана инфлација од домаће, имамо подстицај да масовније извозимо јер смо цјеновно конкурентнији - појаснио је Ђого.
Додао је да је спољнотрговински дефицит опадајући проблем.
- Како се земља развија тако расте и покривеност увоза извозом. Све земље ЕУ непосредно прије или након уласка у Унију постигле су пуну покривеност и то вјероватно очекује БиХ. Колико год се економска ситуација чинила компликованом из године у годину живимо све боље а домаћа привреда, иако још слаба, постаје све конкурентнија - навео је Ђого.
Домаће
Перо Ћорић каже да је један од начина да се смањи спољнотрговински дефицит куповина домаћих производа.
- Треба тежити ситуацији да не увозимо производе које имамо своје и да приликом куповине олако не посежемо за увозном робом која је често слабијег квалитета, а скупља. Ако будемо више цијенили своје помоћи ћемо држави и привреди која би се оспособила и охрабрила за освајање нових тржишта, чиме би и спољнотрговински дефицит био мањи - казао је Ћорић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
