Привреда БиХ далеко од стварног опоравка
БAЊAЛУКA - Позитивне промјене у привреди БиХ уочљиве су само у појединим макроекономским показатељима и привредним секторима, док је привреда у цјелини још увијек далеко од стварног опоравка, наводи се у билтену Одјељења за макроекономску анализу Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.
Додаје се да је окончање рецесије у већини земаља у које БиХ извози своје производе и услуге покренуло и нека позитивна кретања у домаћој привреди крајем 2009. године, а такав тренд настављен је у 2010. и очекује се и у овој години.
- Позитивни помак остварен је у спољнотрговинској размјени, гдје је настављен тренд значајног повећања извоза, незнатног повећања увоза и посљедичног смањења дефицита, те повећања нивоа покривености увоза извозом. Овакви резултати у вриједносном изразу посљедица су и глобалног раста цијена водећих извозних производа из БиХ, али извоз је ипак значајно повећан и количински, а дошло је и до побољшања његове структуре и продора на нека раније занемарена тржишта - наводи се у овом билтену.
Сличних побољшања услова пословања на домаћем тржишту нема, те велики дио домаће привреде још увијек не осјећа ни назнаке опоравка од рецесије, због чега су стопе раста цјелокупне индустријске производње остале симболичне, а број незапослених се чак и повећао.
- Иако би то било логично очекивати, повећање обима индустријске производње и извоза нису резултовали и повећањем запослености, већ се послије вишемјесечне стагнације број незапослених у посљедње вријеме додатно повећава и приближава цифри од 530.000 - истиче се у билтену.
Глобалном рецесијом највише је био погођен најјачи извозни сектор - металска индустрија због глобалног смањења потражње и цијена руда, метала и челика и аутодијелова.
Велики проблеми у грађевинарству нису ријешени, јер кредитна криза је скоро зауставила финансирање изградње почетком рецесије, али њене посљедице трају и данас у виду отежаних услова кредитирања, драстичног смањења тражње и смањења цијена некретнина, а посљедично и тражње за грађевинским услугама и материјалима.
Рафинерија Брод
- Константним повећавањем производње и извоза Рафинерије нафте Брод и Рафинерије уља Модрича, те даљим повећањем удјела домаћих деривата на тржишту и размјерним смањењем увоза, овај, раније искључиво увознички сегмент енергетског сектора, све више се претвара у један од водећих индустријских капацитета у БиХ - наводи се у билтену УИО БиХ.
у милијардама КМ
Година Извоз Увоз Салдо Извоз-Увоз
2000. 1,96 7,11 – 5,14 27,69 %
2001. 1,80 6,56 – 4,75 27,53 %
2002. 1,88 6,88 – 4,99 27,44 %
2003. 2,31 8,27 – 5,96 27,95 %
2004. 2,99 9,37 – 6,37 31,95 %
2005. 3,82 11,07 – 7,25 34,53 %
2006. 5,27 11,23 – 5,96 46,92 %
2007. 6,08 13,62 – 7,54 44,62 %
2008. 6,84 15,93 – 9,08 42,98 %
2009. 5,63 12,03 – 6,39 46,83 %
2010. 7,29 13,32 – 6,03 54,72 %
јануар 2011. 0,62 0,93 - 0,30 67,31 %
УКУПНО 46,55 116,37 -69,81 39,78 %
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
