Пред еврозоном суморна зима

Aгенција наводи да ће стопа незапослености у еврозони до 2015. године највјероватније пасти испод десет одсто.
Према предвиђањима агенције, раст еврозоне ће се током 2013. године поправити на између 1,5 одсто и два одсто.
Током протекле седмице, 26 од 27 чланица евроблока подржало је нова фискална правила ради усклађивања националних буџета, док је из споразума изостала само Велика Британија.

Међутим, многи страхују да споразум неће бити довољан за спречавање да још неке од чланица затраже финансијску помоћ.

- Реформе договорене на самиту ЕУ био је корак у правом смјеру и све указује на то да је одговор тржишта био "благо" позитиван. Међутим, инвеститори су и даље забринути због посвећености и способности влада еврозоне да брзо спроведу реформе. Несигурност, која виси изнад еврозоне, може само да утиче на пад ентузијазма европских компанија за дугорочно инвестирање и одлуке о запошљавању - рекао је партнер "Ернста и Јанга" за Европу, Блиски исток, Индију и Aфрику Марк Оти.

Бриселски споразум о стварању фискалне уније, у пакету с којим иду и строжа буџетска дисциплина те заједничка пореска политика, наилази на бројне проблеме већ неколико дана након што је 26 земаља ЕУ пристало на њега.

Осим бројних земаља које се двоуме јесу ли направиле исправну ствар дигнувши руку за приједлог о фискалној унији, пројект на проблеме наилази чак и у његовом срцу - Њемачкој. Тамо је само неколико часова прије говора канцелара Aнгеле Меркел у Бундестагу главни секретар канцеларкиног коалицијског партнера ФДП-а Кристиан Линдер поднио оставку. Разлог његове оставке произлази из дубоких подјела у његовој странци управо по питању антикризних мјера Меркелове.

Чеси нису спремни ништа потписати прије него што се утврде сви параметри споразума, а нећкају се и око "обавезе" да својим средствима додатно финансирају ММФ. Чесима треба придружити и Финце, који су скептични према идеји да суверенитет по питању доношења буџета предају у руке Европској комисији, као и Ирце који желе о фискалној унији одлучивати на референдуму.

Листа скептичних ту се не зауставља. Иако данска премијерка Хел Торнинг-Шмит лично подржава споразум, све је изгледније како ће бити велики изазов том пакту обезбиједити подршку данског парламента.

Проблема са споразумом имају и Мађари, који не желе изгубити контролу над корпорацијским порезима, које је тамошња влада означила као главни механизам који ће земљу извући из кризе. Јединствени порези као проблем означени су и у Шведској. Конкретно, не свиђа им се идеја о увођењу пореза на финансијске трансакције, због којег је и Велика Британија у старту одустала од пакта.

Идуће седмице дефинитивно ће бити прилично бурне за европске политичаре, а остаје видјети хоће ли земље које "су се усудиле сумњати" подлећи притиску или ће историјски споразум из Брисела пасти у воду и прије него што је заживио.

Помоћ Русије

Русија је саопштила да је спремна да понуди 20 милијарди долара ММФ-у као помоћ земљама еврозоне за излазак из дужничке кризе.

Савјетник руског предсједника Дмитрија Медведева за економска питања Aркадиј Дворкович изјавио је да је Москва спремна да приложи новац чим то од ње ММФ затражи.

- Десет милијарди долара је минимални допринос. Спремни смо да учествујемо са нашим дијелом финансијске помоћи чим ММФ каже да је вријеме - навео је руски званичник на маргинама самита ЕУ - Русија. Он је објаснио да би десет милијарди долара које би Москва требало да повуче сљедеће године од ММФ-а, могло да остане у тој организацији као помоћ земљама еврозоне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.