Повучено 326 милијарди евра
Њујорк - Из банака четири проблематичне чланице еврозоне, Грчке, Ирске, Португалије и Шпаније, за годину је повучено 326 милијарди евра, јавиле су агенције.
Иако је и тај број, до којег је дошао Блумберг, врло шокантан, право стање ствари је још горе, зато што подаци Европске централне банке депозитима сматрају и новац који су банкама посудиле централне банке.
Када се финансирање централних банака искључи из рачунице, подаци показују да су се депозити у Грчкој до краја јула стрмоглавили 19 одсто, односно за 42 милијарде евра, док су у Шпанији потонуле 224 милијарде евра односно десет одсто, а у Португалији осам одсто, односно 22 милијарде евра.
Поврх тога, повлачење депозита ове се године убрзало - у Шпанији су они између јануара и јула пали за седам, а у посљедњих шест мјесеци претходне године четири одсто, док је у Португалији ове године пад депозита износио шест, а другом полугодишту прошле само један одсто.
Највећа промјена забиљежена је у Ирској, гдје се у посљедњих шест мјесеци прошле године депозити практички нису промијенили, али су зато у првих седам мјесеци ове заронили десет одсто.
Поставља се питање гдје је новац који је напустио рубне чланице еврозоне завршио - у чарапама и мадрацима, брзорастућим економијама у развоју или можда с друге стране Aтлантика - у Сједињеним Aмеричким Државама, преносе портали.
Тачан је одговор да новац није отишао далеко - депозити у банкама у седам земаља које се сматрају "језгром" еврозоне, а које укључују Њемачку и Француску, су у 12 мјесеци до краја јула скочили за 300 милијарди евра, што је готово једнако износу који је нестао из банака на периферији подручја заједничке валуте.
Ризични кредити
Ризични кредити кризом погођених шпанских банака достигли су у јулу највиши ниво у 50 година, уз удио у укупном кредитном пласману од готово десет одсто.
Укупни износ ризичних кредита порастао је у јулу на 169,3 милијарде евра, односно на 9,86 одсто укупне вриједности кредитних пласмана.
У јуну су ти кредити износили укупно 164,4 милијарде евра, а њихов удио у укупном пласману 9,42 одсто, показали су подаци шпанске централне банке, пренијеле су агенције.
Јулски је удио ризичних зајмова највиши од 1962., када је Централна банка почела биљежити те податке.
Шпанске банке притишћу лоши зајмови и заплијењене некретнине послије пуцања балона на тржишту некретнина 2008., због чега се стопа незапослености у међувремену приближила нивоу од 25 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
