Повећање пореза и доприноса штетно за привреду Српске

Ова оцјена изнесена је у анализи економских посљедица повећања стопа пореза на доходак и доприноса у РС, чији је аутор Удружење економиста РС - SWOT.

У анализи се наводи да се може оцијенити да повећање пореза на доходак и доприноса са становишта мјера економске политике није оправдано.

- Креатори економске политике у РС посегнули су за мјером која одступа од добре праксе већине земаља, које су као мјере фискалне консолидације углавном смањивале буџетску потрошњу или повећавале индиректне порезе у најчешћим случајевима ПДВ-а и акцизе. Осим тога неке од релевантних земаља као што су Чешка и Бугарска током кризе су смањивале порезе на доходак и доприносе, да би још више ојачале конкурентност своје привреде. На тај начин већина земаља је очувала своју пореску конкурентност, а неке од њих су је и унаприједиле, стварајући тиме позитивне основе за посткризни привредни раст и развој. Повећањем фискалног оптерећења на зараде РС више у том смислу није најконкурентнија дестинација - наведено је у анализи.

Додаје се да је у земљама у којима је дошло до већег повећања пореза на плате дошло и до снажнијег пада привредне активности.

- Пад привредне активности је резултат дјеловања бројних других фактора, а повећање пореза је један од њих. У Хрватској, гдје су повећани и директни и индиректни порези, дошло је до већег пада привредне активности него у Србији, гдје је повећање пореза било минимално. Усљед тога и раста незапослености Хрватска је током прошле године укинула привремено повећања пореза - пише у анализи.

Aутори анализе не споре потребу за смањењем дефицита у буџету, али истичу да би требало размислити о новим правцима креирања фискалне политике, користећи искуства других земаља које су прошле кроз тај процес. С обзиром на то да је повећање стопе индиректних пореза у БиХ из политичких разлога тешко оствариво, препоручено је да се прибјегне другим мјерама коришћењем искуства осталих земаља.

- Један од праваца могао би да буде увођење прогресивних стопа пореза на доходак (Њемачка 15-45 одсто, Aустрија 23-50 одсто) уз враћање неопорезивог цензуса који постоји у многим земљама ЕУ (Њемачка 8.000 евра годишње, Aустрија 10.000 евра годишње). Могућа мјера је и увођење пропорционалне стопе пореза на добит, уз пореске олакшице у смислу неплаћања пореза на реинвестирану добит за производна предузећа - препоручено је у анализи.

Као мјера за стабилизацију и смањење буџетског дефицита наведена је и ефикаснија систематизација радних мјеста у органима државне и локалне управе.

- То не значи да је отпуштање запослених једина мјера. Прераспоређивање постојећег кадра, планирање будућег запошљавања, смањење јаза између плата у јавном и реалном сектору довело би до смањења јавне потрошње и потребе за повећањем оптерећења привреде. Друга истраживања су показала да постоји још много простора за смањење материјалних трошкова, као што су сумњиви поступци јавних набавки, нерационално трошење канцеларијског материјала или горива - наведено је у анализи.

Пореско оптерећење је важна ставка у анализама које страни инвеститори обављају приликом одлуке гдје ће уложити свој капитал.

- Капитал долази у земље које подстичу и привлаче стране инвеститоре кроз пореске олакшице, грантове у готовини и посебне субвенције, оне које имају одговарајућу инфраструктуру и стручан кадар и оне које креирају основу која ће задовољавати захтјеве и очекивања страних улагача. С обзиром на то да су у РС једина компаративна предност биле ниске стопе пореза и доприноса, доношењем нових законских рјешења потрошен је један од основних адута у борби за привлачење инвестиција - наводи се у анализи.

Раст пореза и доприноса

Народна скупштина РС је у децембру прошле године по хитном поступку усвојила измјене и допуне Закона о порезу на доходак и Закона о доприносима.

Измјенама и допунама Закона о порезу на доходак уведена је јединствена пореска стопа од десет одсто, умјесто дотадашњих осам одсто, укључујући и пореске олакшице које су елиминисане.

Измјенама и допунама Закона о доприносима стопа доприноса за пензијско-инвалидско осигурање је повећана са 17 на 18 одсто, за здравствено осигурање са 11,5 на 12,5 одсто, за дјечју заштиту са 1,4 на 1,5 одсто, а за осигурање од незапослености са 0,7 на један проценат. На тај начин збирна стопа доприноса је повећана са 30,6 на 33 процента.

Иако власти тврде да је оптерећење на плате у РС и даље најмање у региону, анализа је показала да мање намете имају Хрватска и Србија.

Грабовац

Извршни директор Удружења економиста РС - SWOT Саша Грабовац изјавио је да су наручили још једну независну анализу утицаја повећања намета на плате, коју је урадио Центар за истраживање и студије ГЕA из Бањалуке.

- Обје анализе су показале да је повећање оптерећења на плате дугорочно негативна мјера - истакао је Грабовац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.