Потрошачи, опрез: трава у чају, у виршлама лед
Београд - Разријеђено маслиново уље, вода и шећер у „100 одсто воћним соковима”, обичне травке у кесицама чаја, зачини помијешани с прехрамбеним бојама и пасирани пасуљ у кестен пиреу, само су неки од начина фалсификовања хране, пише Блиц.
У свијету хране, кривотворење подразумијева копирање робних марки познатих произвођача, али и штедњу на квалитету коришћењем јефтинијих сировина које немају никаква љековита и хранљива својства.
Анализа Удружења америчких потрошача показала је да је фалсификовање хране у свијету порасло за чак 60 одсто, а најчешћи предмети фалсификатора су маслиново уље, чајеви, зачини, млијеко, мед, мљевена кафа, сирупи, вино, месо, риба, морски плодови, путер, алкохол и кондиторски производи.
- Маслиново уље често се разређује јефтинијим уљима, у обична вина додају се зачини којима се лажира њихова старост, у чајеве се додају обичне траве, а најпроблематичнији су они у филтер кесицама, који се често праве од отпадака, од онога што остане послије сушења биља. Умјесто кафе, продају се пржени кукуруз, јечам и остале житарице које нису штетне, али нису ни кафа - каже нутрициониста Милорад Вељковић.
Храна се фалсификује на више начина: мијењањем правог састава коришћењем сличних једињења, додавањем адитива како би се створио привид оригиналног производа, али и додавањем недопуштених, штетних материја.
- По здравље грађана опасни су и оригинали, а камоли јефтиније копије сухомеснатих и млијечних производа у које се, поред месног отпада, стављају разни штетни састојци како би те намирнице изгледале онако како су купци навикли и како би им се продужио рок трајања. Производи попут виршли, паризера и паштета праве се од отпадака меса, а у ту смесу се убацују разни додаци, адитиви, лед и емулгатори, који помажу да се маса уједначи и обликује - каже Вељковић.
Састав производа у Србији доступан је у прилично штурој декларацији, а мноштво лоших састојака скрива се од купаца, па по цијенама најквалитетнијих производа конзумирамо и веома старе производе и оне који су пред истеком рока трајања.
Колико је нека намирница здрава и какав је њен састав, потрошач у Србији ни по закону не мора да зна.
- Немамо правилник о декларисању, нити правилник о адитивима, као ни о алергенима. У нашем закону постоји могућност да удружења потрошача раде упоредно тестирање квалитета, али држава не жели да издваја новац за то - каже Едина Попов из Асоцијације потрошача Србије.
Чак и када није штетна по здравље, фалш производња сматра се преваром, самим тим што грађани плаћају нешто што нису добили, а у цијелој овој причи профитирају само они који су скупо продали јефтино направљену намирницу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
