Постепен опоравак привреде Српске

Марина Чигоја
Постепен опоравак привреде Српске

БAЊAЛУКA - У Републици Српској у 2010. години дошло је до постепеног опоравка домаће привредне активности, а Српска је изашла из рецесије већ у другом кварталу, када је вриједност БДП-а повећана за 0,4 одсто.

Наводи се то у "Економском монитору" Инвестиционо-развојне банке (ИРБ) РС за прошлу годину.

Додаје се да је овај позитиван тренд остао присутан до краја године, с обзиром на то да је домаћа економија у трећем кварталу расла по стопи од 1,5 одсто, а у четвртом по стопи од 1,4 одсто.

- Настављајући позитивни тренд експанзије из претходног периода, индустријска производња РС у 2010. години расла је по стопи од пет одсто, што је уједно и највиша стопа раста у региону - наводи се у монитору.

Додаје се да је раст физичког обима производње у подручју прерађивачке индустрије од 5,1 одсто био предвођен експанзијом у областима производње основних метала, гдје је остварен раст од 31,8 одсто, производње коже и предмета од коже и обуће, која је повећана за 24 одсто, те производње кокса и деривата нафте, која је забиљежила раст од 12,5 одсто.

- С друге стране, негативни ефекти свјетске економске кризе изазвали су оштар пад грађевинске активности, која биљежи пад од 21,9 одсто на међугодишњем нивоу - наводи се у монитору.

Директор Економског института Бањалука каже да је у прошлој години дошло до благог опоравка, али да је за ову годину још увијек тешко прецизирати какви ће показатељи бити.

- Први квартал ове године говори у прилог чињеници да долази до лаганог опоравка. Мислим да смо и у грађевинарству могли да остваримо боље резултате, да смо били боље организовани у инфраструктурним пословима који је требало да се раде. Прогнозе ММФ-а од 2,2 одсто привредног раста за ову годину јесу оптимистичне и биће их тешко остварити, али мислим да то морамо да остваримо ако желимо да направимо одређен помак - истакао је Јакшић.

У 2010. години, према подацима Завода за запошљавање РС, просјечан број незапослених у РС износио је 145.343 лица и већи је за 4,1 одсто у односу на њихов број у 2009. години.

- Раст броја незапослених лица у РС у 2010. години несумњиво упућује на присуство негативних ефеката свјетске економске кризе, који су кроз успоравање привредне активности утицали и на домаће тржиште рада. Ипак, стопа раста броја незапослених од фебруара 2010. постепено се успоравала, што представља позитиван сигнал који упућује на прве знакове опоравка - истиче се у монитору и додаје да је у другој половини 2010. године заустављен тренд пада запослености у РС.

Просјечан број новозапослених особа, брисаних са евиденције Завода за запошљавање РС у 2010. години, износио је 2.040 лица, што је за 212 особа више у поређењу са просјеком из 2009.

Прошлу годину обиљежило је заустављање експанзије вриједности просјечне нето плате у РС, која је износила 784 КМ и номинално је мања за 0,5 одсто.

- Пад вриједности просјечне нето плате у РС непосредна је посљедица буџетских уштеда, у оквиру којих је од 1. јануара 2010. године на снази законска одлука о умањењу плата запослених у органима јавне управе. И у идућем периоду можемо да рачунамо на сличан тренд, с обзиром на то да се од 1. фебруара ове године примјењује Закон о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак, којим је укинут неопорезиви дио дохотка, а пореска стопа је повећана са осам одсто на десет одсто и Закон о измјенама и допунама Закона о доприносима, којим је збирна стопа доприноса повећана са 30,6 на 33 одсто - наглашава се у монитору.

У 2010. години вриједност просјечне пензије у РС остала је непромијењена у односу на 2009. годину и износила је 320 КМ.

Вриједност укупне спољнотрговинске размјене РС у 2010. години, уз међугодишњи раст од 18,9 одсто, премашила је до тада рекордну, 2008. годину. Вриједност извоза из РС већа је за 30,2 одсто. Истовремено, под утицајем опоравка домаће потрошње, увоз у РС је забиљежио међугодишњи раст од 13,6 одсто. Стопа покривености увоза извозом износила је 53,7 одсто, док се дефицит у спољнотрговинској размјени смањио за додатних један одсто.

- Око 75 одсто укупне спољнотрговинске размјене у 2010. години реализовано је са земљама ЕУ и потписницама Споразума о централноевропској зони слободне трговине - CEFTA. Најзначајнији појединачни извозни партнери РС били су Србија, Италија и Хрватска, а увозни, Русија, Србија и Италија - истиче се у монитору.

Током 2010. године камате на дугорочне кредите забиљежиле су незнатан раст у односу на крај 2009. Истовремено, камате на краткорочне кредите карактерише умјерени пад и њихово спуштање испод нивоа каматних стопа на дугорочне кредите у другом и током четвртог квартала 2010. године.

- У поређењу са каматним стопама у зони евра, каматне стопе у РС су се и даље задржале на високом нивоу, што је резултат отежаног приступа капиталу на међународним финансијским тржиштима, али и конзервативне кредитне политике коју спроводи домаћи банкарски сектор - истиче се у монитору.

Додаје се да ће и у сљедећем периоду кредитни раст банкарског сектора зависити од интензитета опоравка домаће привреде, раста броја запослених и њихових примања, али и расположивости и доступности средстава на међународним финансијским тржиштима.

- ИРБ је до краја марта ове године пласирала 622,2 милиона КМ путем седам кредитних линија - наводи се у извјештају. 

Незапосленост у РС у прошлог години

Број незапослених

145.343

Новопријављени на евиденцију

5.258

Укупно брисани са евиденције

5.351

Брисани са евиденције ради запослења

2.040

 

 

Инфлација

Међугодишња стопа инфлације у РС лани је износила је 2,5 одсто. Осим у РС и Словенији, у којима је инфлација у децембру стагнирала у поређењу са њеним нивоом из јуна, у ширем региону евидентан је тренд убрзавања инфлаторних кретања. Србија је једина земља у региону коју карактерише двоцифрена стопа инфлације, као и њено снажно продубљивање током друге половине 2010. године. У 2011. години, према пројекцијама Европске комисије, цијене нафте ће расти по стопи од 11,3 одсто. За исти период, ММФ процјењује да ће цијене хране у свијету бити ниже за 2,2 одсто.

- Међутим, тренд раста цијена прехрамбених производа, који је у свијету, али и код нас, присутан од јула 2010. године, увелико доводи у питање одрживост изнесених пројекција ММФ-а - закључују у ИРБ-у.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана