Послије Кипра на реду Словенија
Вашингтон - Финансијска криза на Кипру већ пролази, а Словенија је наредна земља ЕУ која изазива забринуост, преносе агенције.
У тексту листа “Ввашингтон пост” се наводи да је Словенија имала иза себе прилично лошу седмицу, уз “скок” каматних стопа на обвезнице на 5,4 одсто, усљед страховања да ће јој бити потребна међународна финансијска помоћ.
Лист напомиње да то још није кризни ниво (поређења ради, та каматна стопа је на Кипру седам одсто), али је Љубљана ушла у “опасну зону”.
Словенија је постала чланица ЕУ 2004, а домаћу валуту - толар замијенила је евром 2007.
Има малу отворену економију, која се ослања на извоз - стоји у тексту.
У посљедње двије деценије, од 2000. године, Словенија је биљежила већи раст од просјека еврозоне, али уз велики јавни дуг.
За разлику од већине земаља које су имале проблем са кредитима у сектору некретнина, Словенија је имала проблем са компанијама које су пословање финансирале кроз дуг, умјесто кроз капитал.
Велики корпоративни зајмови финансирали су већи дио привредног раста оствареног током деценије, почев од 2000. године.
Према подацима ЕУ, само у 2007. дуг приватног сектора у Словенији порастао за је 23,5 одсто, а дуг у нефинансијском приватном сектору порастао је за 40 одсто, док је велики дио тих кредита проглашен ненаплативим током кризе из 2008.
У извјештају МММФ-а наводи се да су, због огромног броја ризичних зајмова, банке запале у проблеме, па је обим ненаплативних кредита у три највеће словеначке банке порастао са 15,6 одсто из 2011. на 20,5 одсто у 2012.
Готово трећина тих кредита одобрена је приватним фирмама.
Лист подсјећа да је Словенија, као и многе друге европске земље, покренула програм штедње, укључујући смањење плата у јавном сектору, као и социјалних бенефиција ради снижавања буџетског дефицита на 3,5 одсто у 2012.
Тај циљ је остварен, али само ако се изузму трошкови докапитализације банака.
Након смјене власти и одласка Јанеза Јанше, како је наведено - премијера склоног корупцији - на власт је дошла нова влада лијевог центра Аленке Братушек која је јасно рекла да јој је важније да покрене привредни раст, него да смањи јавни дуг.
Њен став би, међутим, могао да доведе до пада кредитног рејтинга Љубљане, будући да расту страховања од повећања дужничког терета, што се осликава и у скоку каматних стопа на обвезнице.
ММФ наводи да Словенија треба да, продајом обвезница, ове године прибави 2,92 милијарде евра, од којих би трећина отишла на докапитализацију проблематичних банака.
Међутим, уз високе каматне стопе, прибављање те количине новца могло би се показати тешким.
У том случају Љубљана би морала да се обрати Европској централној банци, Европској комисији, ММФ-у или свима заједно, не би ли добила кредит по стопама нижим од тржишних.
Другим ријечима - Словенији би био потребан пакет спаса, пише “Вашингтон пост”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
