Поскупљење транспорта и сировине пољуљало робну размјену БиХ и Кине: Далеки исток све даљи

Јана Кезић
Поскупљење транспорта и сировине пољуљало робну размјену БиХ и Кине: Далеки исток све даљи

БАЊАЛУКА - Робна размјена БиХ и Кине све је тања, што осим статистике потврђују и привредници и економисти, који као главне кривце за то наводе поскупљење контејнерског транспорта, али и репроматеријала који на наше тржиште стиже са Далеког истока.

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, од почетка ове године до краја септембра на домаће тржиште из најмногољудније земље свијета стигло је 73,6 милиона килограма разне робе, у вриједности од око 408,6 милиона марака.

Лани је увезено више од 104,7 милиона килограма производа, у вриједности већој од 490,4 милиона марака. У 2019. години, прије пандемије, на тржиште БиХ је из ове државе у источној Азији увезено више од 114,8 милиона килограма разних врста робе, која је достигла вриједност од око 540,3 милиона марака.

БиХ из Кине највише увози електричне машине, нуклеарне реакторе, гвожђе и челик, намјештај, обућу, играчке и фармацеутске производе.

Осим увоза, који је драстично смањен, пао је и извоз робе из БиХ у Кину. Према подацима Спољнотрговинске коморе, БиХ је ове године у ову земљу на Далеком истоку извезла робу вриједну 24,4 милиона марака, док је лани тај број износио 26,4 милиона марака, а 2019. године више од 30 милиона марака.

У пласману робе у Кину предњаче дрво, алуминијум, цинк, намјештај, разни производи од простих метала, те алкохолна пића и сирће.

Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић рекао је за “Глас Српске” да је на свјетском тржишту дошло до значајног поремећаја.

- Од свих, првенствено се издваја поскупљење разних репроматеријала које наше компаније користе у својој производњи. Затим, дошло је до огромног повећања цијена транспорта робе из Кине, које су скочиле и до десет пута, а све то директно је утицало на смањење увоза - казао је Благојевић.

Економиста Александар Љубоја каже за “Глас” да са једне стране, у јеку пандемије, није ни било потребе за увозом репроматеријала и појединих артикала широке потрошње, док са друге стране то није било ни могуће због прекида ланца снабдијевања.

- Буђењем економије долази до повећања увоза готове робе, робе за широку потрошњу, али не у оном обиму у којем је то некада било, јер ни произвођачки капацитети ни тражња нису на нивоу  на којем су некада била - рекао је Љубоја.

Додао је да у овом моменту на свјетском тржишту недостаје од два до три милиона контејнера за превоз, па да су луке претрпане.

- Не можете добити робу, транспорт је скуп и споран. Када се узме у обзир да сада превоз контејнером од 12 метара кошта око 10.000 долара, почетком ове године је био око 5.000 долара, а у години прије пандемије око 3.000 долара, јасно је о чему се ради - казао Љубоја.

Конкурентност

Владимир Благојевић је рекао да сви поремећаји на свјетском тржишту доводе БиХ у неизвјесну ситуацију коју је неповољно коментарисати.

- Немамо много избора, једино нам остаје да се покушамо снабдијевати из других држава осим Кине, али сигурно је да је репроматеријал који се користи у нашој производњи на другим тржиштима још скупљи, што ће се директно одразити на конкурентност наших фирми - казао је Благојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана