Попијено 15 одсто мање воде из увоза, порастао извоз

Жељка Кокот
Попијено 15 одсто мање воде из увоза, порастао извоз

Бањалука - Произвођачи природне и минералне воде из БиХ извезли су у првом кварталу 11,47 одсто више производа у односу на исти период лани, док је истовремено увоз смањен за 15,24 одсто, чиме је прекинут вишегодишњи негативан тренд у овој привредној грани.

Подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ показују да је БиХ у прва три мјесеца увезла 45,53 милиона литара природних и вјештачких газираних минералних вода са или без додатог шећера, укупне вриједности 38,99 милиона КМ, док је у истом периоду лани увезено 46 милиона литара ових производа вриједних 38,21 милион КМ.

Иако је извоз воде још вишеструко мањи од увоза, охрабрује податак да је у првом кварталу забиљежен његов раст.

- БиХ је у првом тромјесечју извезла 21,74 милиона литара свих врста природних и газираних вода вриједних 9,68 милиона КМ, док су у истом периоду лани на страна тржишта пласирана 22,26 милиона литара воде укупне вриједности 8,57 милиона КМ - кажу у УИО БиХ и додају да је највише воде увезено из земаља окружења, односно из Србије, Хрватске и Словеније, у које уједно одлази и највећа количина наше воде.

Предсједник Групације произвођача безалкохолних пића при Спољнотрговинској комори БиХ Харис Муслић каже да су наши произвођачи коначно искористили овај природни ресурс да се позиционирају на домаћем тржишту.

- Наши произвођачи су цјеновно конкурентнији у односу на увознике, што су препознали и домаћи, али и инострани потрошачи, који све више пију "сарајевски кисељак", "витинку", "олимпију" или "воду круна" - каже Муслић и додаје да су потрошачи домаћим највише замијенили хрватски бренд воде "јана", која је имала велико учешће у укупној потрошњи воде на нашем тржишту.

Загребачка агенција "Валикон" недавно је спровела истраживање о популарности брендова широке потрошње у региону, а резултати су показали да све земље, осим БиХ, међу десет најјачих производа имају локални бренд минералне воде. "Раденска" се добро котира у Словенији, "јамница" и "јана" у Хрватској, "књаз Милош" у Србији, "пелистерка" у Македонији док брендови из БиХ једноставно не успијевају постићи велику снагу због изражене фрагментираности тржишта.

Муслић каже да БиХ има добре и јаке произвођаче газираних и негазираних вода и сматра да највећи потенцијал за брендирање на домаћем тржишту има "сарајевски кисељак".

- Да би производ постао бренд, осим квалитета, је потребна само јака маркетиншка кампања, која би промовисала здрав начин живота - каже Муслић.

Додатни проблем за домаће произвођаче вода и осталих негазираних пића је и најављено увођење додатне акцизе од 0,15 КМ по литру производа, јер би у том случају сви њихови напори за позиционирање на тржишту пали у воду.

- Произвођачи би у том случају доживјели судбину пивара чије су тржиште преплавили јефтинији увозни производи који сада имају доминантан положај на нашем тржишту - закључује Муслић.

Увоз воде у првом кварталу (милиони КМ)

2016. 38,99

2015. 46

- 15,24%

Извоз воде у првом кварталу (милиони КМ)

2016. 9,68

2015. 8,57

+11,47%

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана