Пољопривредници у РС тврде да их чека до сада најскупља прољећна сјетва

Е. Г. С.
Пољопривредници у РС тврде да их чека до сада најскупља прољећна сјетва

За врећицу сјеменског кукуруза треба дати скоро 100 марака, а поскупјело је и умјетно ђубриво, каже Зоран Ђукић

БAЊA ЛУКA - Пољопривреднике у Републици Српској, по свему судећи, чека досад најскупља прољећна сјетва, па многи најављују да ће због изузетно високих цијена репроматеријала и повећане цијене вјештачког ђубрива преполовити производњу.

Према ријечима предсједника Удружења пољопривредних произвођача у Лакташима Рајка Поповића, бројни пољопривредници планирају да засаде двоструко мање површине кукурузом и јарим стрним културама. Најављено је, додао је он, да ће се драстично смањити и производња кромпира. Пољопривредник Зоран Гајић из лакташког села Aлександровац истакао је да без обзира на скупу сјетву неће одустати од бављења пољопривредом.

- Више ми се исплати посијати 15 дунума кукуруза и 10 дунума јечма, колико ми је потребно за исхрану свиња, него да купујем кукуруз - нагласио је Гајић. Додао је да ипак неће засијати све површине које је планирао, јер је дошло до многих поскупљења.

- На примјер, за 100 килограма уреје прошле године морао сам да платим 58, а ове 80 марака. Исто је стање и када је ријеч о сјеменском кукурузу, чија се цијена са прошлогодишњих 48 марака по врећици, ове године повећала на 90 марака - рекао је Гајић.

Aко се узме у обзир и сталан раст цијена нафте, додао је он, није искључено ни то да у наредном периоду сију само они који то морају. Пољопривредник из Брестовчине код Градишке Стојанка Зурнић каже да поскупљење умјетног ђубрива за овдашње пољопривреднике значи катастрофу.

- Комплетна производња повртларских култура, којом се бавим, зависи о количини датог умјетног ђубрива. Мораћу да се снађем за новац, јер немам избора, морам да радим - истакла је Зурнићева.

Према њеном миљењу, многи пољопривредници неће моћи да поднесу све трошкове, па ће због поскупљења имати губитке које неће моћи надокнадити продајом производа чије цијене углавном падају. Пољопривредник Зоран Ђукић из србачког села Ситнеши истакао је да не зна да ли ће због поскупљења сјеменског материјала и умјетних ђубрива засијати све површине или не.

- Највјероватније ћу смањити сјетву, јер за врећицу сјеменског кукуруза треба дати готово 100 марака, а умјетно ђубриво је у просјеку поскупјело за 40 одсто. Треба много пара за сјетву, а нема ни неких већих подстицаја ни повољних кредита - прича Ђукић.

Пољопривредник Маринко Милаковић из села Рудине код Бијељине каже да ће након најновијег поскупљења минералног ђубрива још једном размислити колико ће површина засијати у прољећној сјетви.

- Нисмо се опоравили ни од претходног поскупљења ђубрива и сјемена, а већ нам долази ново поскупљење. Изгледа да код нас нема будућности за сељака, јер о нама не брине нико и препуштени смо сами себи - каже Милаковић.

Он је истакао да је првобитно планирао да засије око три дунума поврћа и око пола хектара кукуруза, али да након најновијег поскупљења размишља да смањи сјетвене површине.

Неопходна помоћ надлежног министарства

Зоран Гајић рекао је да сматра да би Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и ове године требало да стимулише прољећну сјетву не условљавајући субвенције обавезном регистрацијом пољопривредних газдинстава.

Он је истакао да су субвенције министарства за јесењу сјетву, које нису биле условљене регистрацијом, много помогле да се засију планиране површине стрних жита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана