Пољопривредници скројили приједлоге: Шта је спас за произвођаче

Данијела Бајић
Пољопривредници скројили приједлоге: Шта је спас за произвођаче

БАЊАЛУКА - Пољопривредници у Српској скројили су приједлоге с којима ће пред ресорног министра када дође вријеме за расподјелу аграрног буџета за идућу годину, а највише новца тражиће за премије и опрему с обзиром на то да је минуло љето било једно од тежих у производњи.

Произвођачи би за преговарачки сто у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС требало да сједну до краја године да би се оквирно договорили о расподјели аграрног буџета.

Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић казао је за “Глас Српске” да је ово удружење већ доставило своје захтјеве за наредну годину.

- Тражимо повећање премије за воће са четири на шест милиона КМ. Мало је и шест милиона КМ, али имајући у виду цијелу ситуацију, помирићемо се и са додатна два милиона марака - казао је Дојчиновић.

Према његовим ријечима, трошкови производње су све виши, док временске неприлике односе род и умањују квалитет. 

- Штету коју имамо ове године може амортизовати само већа субвенција - рекао је Дојчиновић.

Додао је да је један од приједлога да буде смањен подстицај у самоодрживим  процесима производње те да се та разлика прерасподјели на оне који са мало већом субвенцијом имају шансе да опстану.

-  Ове мјере које смо имали до сада, као што је подјела садница јабука, крушака, дуња и шљива у зависности од потреба воћара и противградна мрежа, требало би да остану, јер су се показале као доста добре. Кад је ријеч о набавци механизације, потребно је водити рачуна гдје иду та средства. Примјера ради, ратари и мљекари сваке године узимају по један трактор. Нема потребе сваке године куповати тракторе који коштају по 400.000 марака, за шта добију до 200.000 марака субвенције - истакао је Дојчиновић додајући да надлежни треба да имају у виду да се у воћарској и повртарској производњи запошљава највише људи.

Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић истакао је да су ишли са приједлогом да премија за регресирано гориво са 0,80 марака буде повећана на марку по литру, што би обухватило све пољопривреднике.

-  Затражили смо да у повртарству први пут буде омогућена пострана сјетва, односно да се на површини гдје би био јечам или пшеница касније може засадити касни купус или нека друга култура. До сада смо током календарске године могли засадити само једну културу - објаснио је Илић и додао да су, између осталог, тражили да произвођачи у неразвијеним општинама буду подржани посебним мјерама, а не по надморској висини.  

Он је изразио наду да ће ресорно министарство донијети одлуку да производња поврћа буде премирана са минимално 0,20 КМ по килограму продате робе.

- До сада смо имали премију на продато поврће до 0,20 марака по килограму, а то је значило да може бити и пет, седам или десет фенинга - казао је Илић.

Предсједник републичког Савеза удружења пољопривредних произвођача Стојан Маринковић истакао је да је у току сумирање захтјева које су представници доставили.

- Имајући у виду да све указује да ће аграрни буџет идуће године остати на овогодишњем нивоу, односно 180 милиона марака, сви заједно предложићемо козметичке измјене у смислу веће подршке у примарној производњи и производњи хране - казао је Маринковић.

Исплата

Стојан Маринковић је истакао да је редовност исплате подстицаја оно око чега су сагласна сва удружења при овом савезу.

- Најважније нам је да средства лијежу редовно како би пољопривредници могли платити текуће трошкове - рекао је Маринковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана