Политичка препуцавања кочница за инвеститоре

Анита Јанковић Речевић
Политичка препуцавања кочница за инвеститоре

БАЊАЛУКА - По висини страних улагања током прошле године БиХ је на зачељу међу балканским земљама, и иако је ситуација нешто повољнија у првим мјесецима ове године, стручњаци кажу да ентитети нису и неће бити интересантни озбиљним инвеститорима због нестабилне политичке ситуације у земљи.

У извјештају Конференције Уједињених нација за економију и трговину (УНЦТАД) наведено је да је Србија поново лидер са износом страних улагања од око 4,6 милијарди долара. На другом мјесту са 1,4 милијарде долара је Албанија која је досегла рекордан ниво страних улагања, а слиједе Црна Гора са 877 милиона, Сјеверна Македонија са 794 милиона и БиХ са 661 милион долара.

У документу се наводи да су стране инвестиције у БиХ лани биле највеће у посљедњих неколико година са растом од 16,3 одсто у односу на 2021.

- У првом кварталу ове године инвестиције износе 426,6 милиона КМ, што представља повећање од  чак 80 одсто у односу на исти период прошле године - стоји у извјештају.

Међутим, подаци о већем прилив страних директних инвестиција у првом кварталу ове године, према ријечима економисте Милоша Грујића, не уливају оптимизам, нити значе да је ситуација много боља.

- Прошла година је била изузетно лоша када су у питању стране инвестиције, а потребно је узети у обзир и куповну моћ приликом анализе страних улагања, јер инфлација утиче на вриједност новца. Није иста куповна моћ истог износа новца прошлог љета и овог. На примјер, у првом кварталу 2021. године стране директне инвестиције су износиле 404 милиона КМ, а у првом кварталу 2022. године 426 милиона. Међутим, ако се прерачуна по куповној моћи, онда је износ из 2021. године већи од износа лани - појаснио је Грујић.

Додао је да су више од половине страних улагања реинвестиране зараде, те да ти приливи не доприносе спектакуларно економском расту земље јер су знатно нижи од регионалних просјека.

- Потребно је проводити реформе које би побољшале пословну климу и привукле више инвеститора у БиХ. Видјећемо у којој мјери ће постојећи инвеститори повећати улагања. Бојим се да би рецесија у ЕУ и скупље финансирање на тржишту еврозоне могли да смање прилив страних инвестиција у будућности - казао је Грујић.

Економиста Александар Љубоја каже да БиХ није и неће бити интересантна озбиљним страним улагачима док год се политичка ситуација, заврзлама између два ентитета и три народа не доведе у нормалу.

- Мало ко је спреман да дође у земљу у којој се не зна шта носи ноћ, а шта дан. Нисмо у могућности да се дефинишемо као модерна држава ни након 25 година од немилих догађања и грађанског рата. Прво, зато што смо под патронатом англосаксонског политичког блока, али и чињенице да смо пропустили деценије да успоставимо економски, политички, културни и сваки други систем онако како једна држава треба то да ради. Док смо ми губили вријеме, тапкајући у мјесту, друге земље, попут Албаније, су миц по миц креирале пословни амбијент и изградиле инфраструктуру - казао је Љубоја и додао да је тешко функционисати под сјеном тихих санкција међународне заједнице.

Олакшице

Александар Љубоја сматра да се Српска труди када је у питању креирање олакшица за стране привреднике.

- Потребно је похвалити жељу Владе РС и ресорних министарстава да ријеше проблеме, али не може се радити парцијално, у једном ентитету да, у другом не - казао је Љубоја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана