Политичка криза руши раст привреде у региону

Колико политичка нестабилност утиче на рад централних банака међу првима је на Самиту НИН фокус у Бечићима изнио гувернер Народне банке Македоније Димитар Богов илуструјући тврдњу на недавном примјеру Македоније.

- Македонија је имала највећи раст у региону и Европи, монетарна политика је у таквим околностима имала повољан амбијент и зато је смањена каматна стопа централне банке на историјски минимум од 3,25 одсто. То је помогло и да буду снижене каматне стопе на кредите - истакао је Богов.

Тада је, међутим, дошло до политичке кризе.

- Очекивали смо раст у 2015. од 4,2 одсто, а завршили смо годину са растом БДП-а од 3,7 одсто, што је ипак био одличан резултат у таквим околностима. Имали смо унутрашњу кризу, али и шок од грчке кризе, јер код нас послују двије грчке банке и то је утицало на повјерење. Срећом, монетарна политика није претрпјела веће ударце и девизне резерве су остале стабилне - рекао је Богов.

Гувернер Централне банке БиХ Сенад Софтић казао је да је у БиХ банкарски сектор преликвидан, али да постоји парадоксална ситуација да привреда вапи за новцем.

- Девизне резерве су 8,7 милијарди евра, што је њихов највиши ниво у историји Централне банке - казао је Софтић.

Он је навео да је Централна банка БиХ специфична у односу на остале, јер једина има законски мандат по моделу валутног одбора.

- Валута је везана за сидро у овом случају за евро. То се јако добро показало, а посљедњи договори са ММФ-ом потврђују да је то стабилан оквир - рекао је Софтић.

Вицегувернер Хрватске народне банке Мајкл Фоленд истакао је да политичка нестабилност отежава ситуацију централним банкама.

- Политички ризик је веома важан аргумент високих каматних стопа. Од 2008. и 2009. године, када је почела криза, централне банке су ушле на терен ризика из првенственог разлога да дају времена министарствима финансија да одраде посао на структурном и фискалном дијелу и да се равнотежа пребаци на полугу економске политике. Међутим, постоји осјећај да политичари не осјећају озбиљност ситуације, не одрађују структурне реформе или су оне блаже него што је потребно. То је главни проблем централних банкара - казао је Фоленд.

Вицегувернер Банке Словеније Примож Доленц поручио је да, од када је та земља у ЕУ, дошли су у вријеме гдје имају бројне институције које штите банкарски сектор и финансијску стабилност.

- Можемо бити сигурни да смо организовани боље него кад нисмо били у систему. Он има предности и слабости, али су предности веће од слабости - констатовао је Доленц.

Ћулибрк: Треба ли да штампамо новац

Главни уредник недјељника НИН Милан Ћулибрк изјавио је на затварању самита да су се за годину ствари у региону драстично промијениле и да је пред централним банкама сада питање да ли и оне треба да се понашају попут америчке Управе федералних резерви и Европске централне банке (ЕЦБ) и да штампају новац не би ли погурале раст и инфлацију.

- У свим земљама региона сада је проблем што је инфлација исувише ниска и не стимулише привредни раст - истакао је Ћулибрк.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.