Пола прерађивачких погона купи прашину
Бањалука - Степен искоришћености капацитета у БиХ за прераду млијека, меса, воћа и поврћа лани је био испод 50 одсто, иако је прерађивачка индустрија означена као окосница привреде.
Према подацима Савјета министара БиХ највећи степен искоришћености забиљежен је у мљекарској индустрији, али је и у тој области достигао тек 60 одсто. Највише ресурса мирује у месној индустрији, гдје је у погон стављено тек 40 одсто капацитета. Прерађивачи воћа и поврћа користе 40 до 45 одсто расположивих капацитета.
У БиХ је лани произведено 697 милиона литара сировог млијека, а 17 домаћих мљекара откупило је и прерадило 235 милиона литара или 1,1 одсто више него у 2014. години. Према подацима компаније "Милкпроцесинг", која се бави истраживањем тржишта, домаћа мљекарска индустрија подмирује око 80 одсто потреба за конзумним млијеком, 72 одсто за јогуртом и другим млијечно-киселим производима, 32 одсто за сиром и око 30 одсто потреба за маслацем и млијечним намазима. Слаба искоришћеност капацитета месне индустрије резултовала је падом производње свих врста меса. У овом сектору истичу да је на то утицало смањење сточног фонда, што је условило и раст откупне цијене, због чега кланице и месопрерађивачи одустају од набавке домаће сировине. Прерадом воћа и поврћа бави се 39 фирми и углавном је ријеч о малим предузећима, која производе за домаће тржиште и дјелимично за извоз. Сировину углавном набављају од домаћих произвођача, а дјелимично и из извоза, да би надомјестили мањак са наших поља и воћњака.
Директор бањалучке фирме "Витаминка" Жарко Микић каже да на слабу искоришћеност капацитета понајвише утиче ризик у вези са наплатом производа и прекомјеран увоз.
- Сви производе количине које могу сигурно продати и наплатити. Имамо велики проблем са наплатом потраживања, посебно од малих продавница у руралним подручјима - каже Микић.
Прерађивачи су, према његовим ријечима, суочени и са проблемом да обезбиједе довољну количину сировина, јер се само у случају идеалних временских услова на домаћем тржишту може рачунати на очекиване приносе.
- Имамо премало интензивне пољопривредне производње која има противградне мреже, заштиту од поплава и системе за наводњавање. Прерађивачи мањак домаће сировине дјелимично надокнађују увозом, али то изазива додатни проблем, јер транспортни трошкови знатно подижу набавну цијену - каже Микић и додаје да је конкуренција у прерађивачкој индустрији жестока и прилично нелојална, јер је тржиште отворено и на њега често улази недекларисана роба.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже да је прекомјеран и неконтролисан увоз главни кривац за слабу искоришћеност прерађивачких капацитета.
- Пољопривредни произвођачи немају интерес за производњу због јефтине сировине из увоза, а присутан је и прекомјеран увоз готових производа па домаћи капацитети испаштају, јер њихови производи не могу бити конкурентни - каже Маринковић.
Он каже да разлог неискоришћености домаћих индустријских капацитета лежи и у дампиншким цијенама које инострана конкуренција увелико користи, али и незаинтересованости прерађивача за увезивање примарне производње и прераде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
