Појачан надзор финансијских трансакција са БиХ увеле 32 земље
Сарајево - Након што је Одбор експерата Савјета Европе за евалуацију борбе против прања новца и финансирања терористичких активности (MONEYMAL) у јуну објавио Декларацију о неусклађености по питању спречавања прања новца већ су 32 земаље од својих финансијских институција затражиле увођење појачаних провјера трансакција са физичким лицима и финанцијским институцијама у БиХ.
Неке од њих су Аустрија, Словенија, Албанија, Кипар, Француска, Црна Гора, Русија, Србија, Румунија и Пољска, пише еКапија.ба.
Процес тихог искључивања Босне и Херцеговине из до сада устаљених међународних токова новца је све присутнији, кажу у Удружењу банака у БиХ.
"То се огледа кроз једнострано затварање рачуна у иностранству, одбијање извршења трансфера према БиХ, ограничености приступа комерцијалним кредитима и гаранцијама... Обзиром да се ради о проблематици која је везана за дипломатију и националне дискреције статистички подаци нису доступни", каже Самир Лачевић, водитељ за банкарске послове, едукацију и тренинг Удружења банака.
Наводи да ће ово неизвршавање међународно преузетих обавеза од стране Парламента БиХ имати све веће посљедице по економију и укупан животни стандард у БиХ.
Томе у прилог иде и чињеница да измјене Кривичног закона Босне и Херцеговине, које су биле један од услова MONEYMAL-а како наша земља не би доспјела на црну листу глобалног тијела за спречавање прања новца и финансирања тероризма Financial Action Task Force (FATF), још нису усвојене.
Каква ће судбина због тога задесити нашу земљу могли бисмо сазнати већ за неколико дана. Наиме, за 15. септембар планирано је одржавање пленарне сједнице MONEYMAL-а, на којој би требало бити говора о БиХ и могућем стављању земље у ICRG процес за некооперативне земље.
Стављањем БиХ на ову листу, слање новца из иностранства ће бити компликованије јер ће све финансијске институције из свијета радити дубинску контролу трансакција како би провјерили да ли је новац опран или намијењен за криминалне сврхе.
Такво поступање у великој мјери ће успорити новчане трансакције, а могло би доћи и до поскупљења капитала. То би се могло одразити и на инвестирање и кредитни рејтинг што неће бити нимало позитивно за нашу земљу која биљежи већ у првој половини ове године биљежи пад инвестиција од 67,1 одсто у односу на исто раздобље прошле године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
