Подстицање извоза најбољи пут за раст
Сарајево - Логичан модел за развој БиХ је раст заснован на подстицању извоза, јер други модел утемељен на супституцији увоза домаћим производима ограничава низ фактора.
Централна банка БиХ анализирала је која је развојна стратегија оптимална за БиХ у свјетлу макроекономског модела одређеног, у првом реду, валутним одбором, односно фиксним девизним курсом, који претпоставља до одређене мјере рестриктивну фискалну политику, ограничену монетарну политику, те слободан проток капитала. У Централној банци су истакли да се као могуће развојне стратегије намећу супституција увоза домаћом производњом или стратегија заснована на расту извоза и приливу капитала у форми директних страних инвестиција као једине форме одрживог задуживања. Уколико се, међутим, узму у обзир сва ограничења за супституцију увоза, као логичан се намеће модел заснован на подстицању извоза.
Стратегија раста извоза
У Централној банци наводе да се једина могућност за развој налази у областима гдје постоји сировинска база, односно слободан приступ ресурсима. Дрвна и индустрија намјештаја, металопрерађивачка индустрија и производња електричне енергије имају шансу да се развијају у правцу веће финализације производа уз искоришћавање домаћих ресурса као базе.
- Производња струје се показала као значајан извозни ресурс и она би у будућности требало да буде развојна шанса БиХ због добрих климатских и хидролошких услова. У овој области се може говорити и о могућности значајнијег искоришћења постојећих енергетских капацитета за производњу струје ради искоришћавања у домаћој привреди. На овај начин би се у коначници добили извозни производи виших фаза израде уз ниже трошкове производње, што би повећало конкурентност наших производа на свјетском тржишту. То се посебно односи на даље развијање дрвне индустрије до виших фаза прераде, те металопрерађивачку индустрију, посебно у производњи дијелова за аутомобиле, гдје БиХ има дугу пријератну традицију, приступ сировинама и добар имиџ на тржишту ЕУ у овом производном сегменту - истакли су у Централној банци БиХ.
У анализи је као један од свијетлих примјера добре стратегије извоза наведена производња намјештаја у којој је примијењен кластерски приступ, што је резултовало добрим извозним пословима и суфицитом у трговинској размјени. Трговински суфицит је остварен у комплетној дрвној индустрији и у производњи базних метала.
- Извозне гране за које је идентификовано да имају значајан развојни потенцијал треба да имају обезбијеђене изворе финансирања за додатна улагања и развој који би омогућио добро позиционирање на свјетском тржишту. То може да омогући једино добро пословно окружење које представља основу за привлачење директних страних инвестиција као основног извора финансирања у датим условима - истакли су у Централној банци.
Супституција извоза
Раст заснован на супституцији увоза подразумијева углавном супституцију увоза основних добара домаћом производњом, што значи и да се роба произведена на тај начин троши у земљи и да и циркулација новца остаје у земљи. Овакав модел економског развоја је у шездесетим годинама прошлог вијека био популаран, јер је на тај начин промовисана економска независност и развој у земљама у развоју. Супституција увоза се, углавном, односила на производњу енергије, хране и воде. Овај модел је, међутим, напуштен због тога што се показао неефикасним у земљама трећег свијета због њихове немогућности да се позиционирају на свјетском тржишту. Од тада се већина земаља окренула моделу раста заснованом на извозној стратегији.
- Супституција извоза је нарочито немогућа у новом економском поретку заснованом на неолиберализму, јер стратегија раста заснована на том моделу подразумијева заштиту домаће производње, односно протекционизам, што може да буде једино ефикасно рјешење за велике земље, гдје постоји економија обима. У случају мале отворене економије каква је БиХ и у условима глобализације и важећих трговинских споразума није могуће развијати економију на бази заштите домаће производње - оцијенили су у Централној банци.
Један од ресурса који се помиње као могућност за супституцију увоза су пољопривредни производи као основа за даљи развој прехрамбене индустрије. БиХ посједује квалитетно и незагађено земљиште и травнате површине и традицију у пољопривредној производњи, али удио пољопривредне производње у БДП-у константно опада.
- За развој ове гране потребна је стратегија развоја која подразумијева и значајна средства за субвенционисање пољопривредне производње, што је иначе случај у развијеним земљама гдје се за подстицаје у овој области издвајају значајна средства из буџета. Стратегија треба да прати и развија мјере и стандарде за оцјену квалитета, јер се показало да у овој области не постоји ни квалитативна, нити цјеновна конкурентност, односно да су примјери цјеновне или квалитативне конкурентности врло ријетки. Дакле, пољопривредна производња изискује значајна домаћа финансијска средства и пажљиво формулисану стратегију - истакли су у Централној банци БиХ.
Трговински дефицит константа
БиХ у трговинској размјени остварује константан дефицит, а карактерише је велика зависност од увоза енергената (нафта и нафтни деривати и гас), хране, лијекова, машина и апарата, возила и текстила. С друге стране, највише извозимо полупроизводе - базне метале, дрво и његове производе, струју, обућу, машине и апарате и њихове дијелове и намјештај.
Трговински дефицит је у годинама прије финансијске и економске кризе која је избила 2008. године достигао ниво од високих 42,7 одсто БДП-а. У годинама након кризе, због глобално ниске потражње, донекле је смањен обим трговине, што је довело и до смањења трговинског дефицита БиХ који је у претходној години чинио 31,1 одсто БДП-а. Покривеност извоза увозом константно осцилира око 50 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
