Почиње процес избора првог човјека ММФ-а

Иако је сама Банка саопштила да ће избор новог предсједника бити базиран на заслугама и да ће то бити отворен процес избора 12. предсједника међу кандидатима широм свијета чини се сигурно да ће то мјесто заузети Американац.

Зелик је прошле сриједе саопштио да ће се повући након истека петогодишњег мандата 30. јуна, подсјећа Франс прес.

Из Банке је речено да ће примати кандидатуре до 23. марта, а кандидати могу да се пријаве из било које од 187 земаља чланица Банке.

Три кандидата, која уђу у ужи избор, имаће интервју са извршним директорима банке, а очекује се да ће нови предсједник бити изабран консензусом до прољетних састанака 2012., саопштено је из Банке.

Свјетска банка је истакла важност транспарентности процеса, са избором који ће се базирати на заслугама гдје ће сви извршни директори моћи да кандидују, а затим размотре све кандидате.

”Извршни директори изразили су дубоку захвалност предсједнику Зелику за његово управљање Свјетском банкон и значајним постигнућима током његовог мандата”, наводи се у саопштењу, преноси Франс прес.

Према неписаном договору између европских сила и САД из 1945. године свих 11 предсједника Банке били су Американци, а сви директори ММФ-а су из Европе.

Ипак, све је више позива да се та пракса промијени.

Након изненадне оставке Доминика Строс-Кана са мјеста шефа ММФ-а у мају 2010. земље у развоју извршиле су притисак да се сада именује особа која није из Европе за ту функцију.

Ипак на крају, уз подршку водећих економских сила изабрана је француски министар финансија Кристин Лагард.

Очекује се да САД, као највећи дионичар, неће дозволити да неко ко није Американац буде предсједник Банке, дијелом због забринутости да би Конгрес могао стопирати финансирање те институција у знак протеста.

Спекулације о могућем насљеднику Зелика обухватиле су и државног секретара Хилари Клинтон, министра финансија Тимотија Гајтнера и бишег министра финансија Ларија Самерса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.