Почиње изградња Јужног тока

Taнјуг
Почиње изградња Јужног тока

Београд - Данас почиње изградња гасовода "Јужни ток" у Србији. Изградња ће трајати двије године, а пуштање гасовода у рад очекује се 2016. године.

Ријеч је о једној од највреднијих инвестиција у Србији у последњих неколико деценија, вриједној више од 1,9 милијарди евра, која би Србији требало да донесе још бољи геостратешки значај и позицију.

Свечаност на којој ће бити обележен почетак изградње гасовода Јужни ток почиње у 16 часова у Палати Србије у Београду, када ће предсједник Србије Томислав Николић дати налог за почетак заваривања првог споја Гасовода које ће бити обављено у Шајкашу.

Српска и руска страна ће потписати Протокол о зајму, Уговор о транзиту и Уговор о повезивању дјелатности од општег интереса, саопштила је данас Канцеларија за сарадњу с медијима Владе Србије.

Влада Србије овластила је министарку енергетике да у име Владе потпише уговор у вези с изградњом гасовода Јужни ток у Србији.

Како се наводи у саопштењу Владе, Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници текст Уговора о повјеравању обављања дјелатности од општег интереса између Владе Србије и Друштва са ограниченом одговорношћу Јужни ток (South stream) Нови Сад и овластила Михајловићеву да га потпише.

На изградњи дионице транснационалног гасовода кроз Србију, дугој 421 километар, биће директно запослено 25.000, а посредно до 100.000 радника из српских грађевинских компанија, произвођача опреме и предузећа из услужних дјелатности.

Надлежни у Србији су издали локацијску и грађевинску дозволу за изградњу дионице кроз Србију, а тендер за извођаче радова биће расписан до половине децембра ове године.

Изградњу "Јужног тока" кроз Србију ће реализовати заједничко предузеће "Јужни ток Србија", у којем Србијагас има 49 одсто, а руски Гаспром 51 одсто власништва.

За изградњу српске дионице гасовода, до првог квартала слиједеће године, биће на располагању око 500 милиона евра, које ће обезбједити Гаспром и Србијагас.

Гаспром ће, према најавама директора Србијагаса Душана Бајатовића, одобрити српској страни и кредит од 175 милиона евра без државне гаранције, са каматом од 4,25 одсто, а тај аранжман предвиђа да Србија не плаћа ништа док не почне функционисање Јужног тока.

Планирано је да Србија враћа тај кредит из прихода од транзитних такси, јер је процјењено да ће у почетку те таксе износити око 200 милиона евра годишње.

Изградња гасовода кроз Србију трајаће две године, а пуштање гасовода у рад планирано је од 2016. године.

Јужни ток је, према изјавама министарке енергетике Зоране Михајловић, једна од највећих инвестиција у Европи и централни инфраструктурни пројекат у региону, који ће омогућити Србији бољу заштиту политичких, економских и енергетских интереса.

"Тај податак говори у прилог томе да ће изградњом Јужног тока или било ког другог гасовода, гас бити јефтинији", рекла је Михајловићева и навела да ће Јужни ток донијети повећање бруто домаћег производа Србије за најмање пет одсто.

Захваљујући том пројекту, Србија ће постати регионално енергетско чвориште, биће енергетски безбједна, имаће могућност да гради електране на гас, а очекује се и годишњи приход од неколико стотина милиона евра од транзитних такси, јер је ријеч о магистралном гасоводу кроз Србију земљу.

Улаз Јужног тока из Бугарске у Србију биће код Зајечара, а излаз код Суботице, уз два планирана одвојка ка Хрватској и Републици Српској, а разматра се и могућност да један крак гасовода иде ка Македонији и Косову и Метохији.

Капацитет гасовода кроз Србију биће 41 милијарду кубних метара гаса годишње, од чега ће за Србију, у почетку, бити на располагању око пет милијарди кубика, а моћи ће и више ако се поправе економске прилике у земљи.

Гаспром ће, према најавама, на 25 година закупити комплетан капацитет гасовода, што је гаранција Србији, да ће тај гасовод у потпутности бити у функцији и да ће од њега Србија имати економске користи.

Осим транзитних такси, за пролаз гаса кроз нашу земљу, Србији је гарантован и приход на уложени капитал у изградњу "Јужог тока" од осам одсто.

За тај гасовод припремљен је и просторни план подручја посебне намјене, а Србија је усвојила и посебан закон о Јужном току који ће допринети убрзању експропријације 10.000 парцела на траси тог гасовода кроз Србију.

Јужни ток је руско-европски пројекат, у коме уз руски Гаспром, 50 одсто влашништва имају компаније из Њемачке, Француске и Италије.

То је гасовод за транспорт природног гаса из Русије у југоисточну и централну Европу, и то по дну Црног мора, преко територије Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније до Италије и централне Европе.

Путин честитао почетак градње Јужног тока кроз Србију

Руски предсједник Владимир Путин упутио је честитке поводом почетка градње дионице гасовода "Јужног тока" кроз Србију, истичући да је то веома важан догађај не само за Србију, него и за балканске земље и за читав европски континент.
"Градња гасовода биће велики допринос побољшању међународне енергетске сигурности", навео је Путин у честитки коју је упутио учесницима и гостима данашње званичне церемоније у Београду поводом почетка изградње гасовода.

Руска агенција Итар-тас наводи да ће "Јужни ток" дном Црног мора спојити руске највеће природне депоније гаса са највећим тржиштима југоисточне Европе, и осигурати поуздано снабдијевање горивом за европске потрошаче, без ризика везаних за транзит.

То ће бити велики допринос међународној енергетској безбједности.

Градња изузетно великог гасовода кроз Србију привући ће велике инвеститоре у Србију и регион, донијети нове послове, подстаћи даљи социјални и економски развој.

Цвијановићева на церемонији отпочињања

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић присуствоваће данас у Београду свечаној церемонији отпочињања изградње гасовода "Јужни ток" на територији Србије.

Цвијановићева ће данас у 17.30 часова у Палати Србија разговарати и са предсједником Управног одбора "Гаспрома" Алексејем Милером.



 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана