Почиње битка за кафу

Љубитељи кафе , а ријеч је о више од двие милијарде људи, требало би да се забрину. Биљка "Coffea arabica", најчешће конзумирана сорта кафе, могла би изумрети до 2080. године, показало је истраживање британских научника из Краљевских ботаничких вртова у југозападном Лондону.

Истраживачи под водством др. Арона Дејвиса направили су компјутерску симулацију могућих утицаја климатских промјена у источној Африци гдје расте сорта "arabica" и закључили да би у идућих 70-ак година због глобалног загријевања могла нестати мјеста погодна за раст те биљке.

Најпопуларније пиће

Према најоптимистичнијем сценарију емисије угљен-диоксида који је објавио Међувладин панел за климатске промене (IPCC), 65 одсто мјеста на којима се данас узгаја "arabica" биће до 2080. године неприкладно за гајење кафе. Но, оствари ли се најгори сценарио до 2080. године, нестаће 99,7 одсто данашњих плантажа кафе. Према садашњим нивоима емисије угљен-диоксида, човјечанство је на путу за најгори сценарио, што значи да ће до 2060. године глобална температура нарасти за четири степена Целзијуса, а до 2100. године између пет и шест степени.

Кафа је најпопуларније пиће на свијету: дневно се широм свијета попије више од 1,6 милијарди шољица овог напитка. Након нафте кафа је друга роба на свијету којом се највише тргује, с годишњим извозом вредним 15 милијарди долара. Највећи потрошач кафе на свијету је САД, гдје се дневно попије 400 милијуна шољица. Међутим, када се гледа потрошња по глави становника, предњаче скандинавски народи. Тако просјечан Финац годишње попије 12 килограма, Швеђанин и Норвежанин 11, а Данац 10 килограма кафе. Свјетска годишња потрошња кафе по глави становника износи просјечно 4,8 килограма, док је просјек у ЕУ 5,8 килограма.

Историја гајења кафе сеже у шести вијек, када је неколико стабала с висоравни у Етиопији посађено у Јемену. Око 1000. године од сушених и пржених сјеменки кафе почео се припремати напитак који се убрзо проширио шширом Арапског полуострва. За вријеме владавине султана Сулејмана Величанственог 1573. године кафа стиже у Истанбул, гдје постаје неизоставни дио свакодневице у царској плачи Топкапи. Европљани су укус кафе први пут осјетили 1615. године, када су је млетачки трговци из Истанбула донијели у Венецију.

Стабла из Етиопије
Убрзо се кафа проширила широм Еуропе и постала популарно пиће, а у 17. и 18. вијеку кафане су ницале у Италији, Француској, Великој Британији, Холандији и Њемачкој. Како би уживали у омиљеном напитку који садржи стимулативно средство кофеин, Европљани су у својим тропским колонијама подигли плантаже кафе.

Данас се кафа узгаја у 70 земаља свијета, а двије трећине зрна потиче од сорте "Coffea arabica", чија су стабла прие 1.400 година из Етиопије пресађена у Јемену. Зрна "арабице" имају благ и укус, уз који се свакога дана разбуђују стотине милиона људи. Највећи произвођач "арабице" је Бразил, а слиједе га Колумбија и Етиопија. Међутим, глобално загријевање постало је озбиљна претња.

Биљка "arabica воли благе температуре које се у просјеку крећу између 18 и 22 степени. Стога та биљка добро успијева у планинским дјеловима тропских подручја, на надморским висинама између 1.000 и 2.000 метара. Но, како глобална температура расте, тако расте и доња граница на којој се кава узгаја.

На примјер, у Колумбији се кафа некад узгајала на 1.000 метара надморске висине, а сада испод 1.200 метара надморске висине има врло мало биљака "арабице". У Костарики кафу је на најнижим подручјима, на којима се раније узгајала, потиснуо ананас - каже др. Питер Бејкер, стручњак за кафу у непрофитној организацији CABI која савjетује фармере у земљама у развоју. Бејкер се тренутно налази у Танзанији, гдjе помаже тамошњим узгајивачима кафе.

"Цвjетови кафе врло су осjетљиви и ако је температура превисока, закржљају. То сада видимо у Танзанији. Надаље, услијед климатских промјена угрожен је и квалитет кафе. Наиме, ако зрна пребрзо сазру, квалитет кафе је нарушен - каже Бејкер. - И оно што посебно утиче је повећани број екстремних временских догађаја: дуготрајне суше или кишна раздобља никако не одговарају стаблима кафе.

Ако је претопло и влажно, лишће кафе на удару је епидемије, што се увиђа на плантажама у Колумбији и сада у Централној Америци - нагласио је Бакер и истакао да узгајивачи кафе већ осјећају посљедице глобалног загријевања.

У Колумбији су узгајивачи кафе од 2009. до 2012. године искусили три године готово непрестаних киша. међутим, без сувог периода које је нужно стаблима кафе и епидемије гљивичних обољења, приноси су достигли најнижи ниво у посљедњих 35 година.

"Централна Америка је јако на удару због хаотичног времена: учесталих урагана и временских феномена као што су Ел Нињо и Ла Ниња. Плантаже кафе у источној Африци такође су угрожене због измјене сушних и влажних периода. Још увијек је тешко доказати, али већина климатолога вјерује да ће због глобалног загријевања вријеме бити још неповољније, а кафа воли умјерене температурне услове" рекао је Бејкер.

Колико људи у свијету живи од кафе?

"Нико није тачно израчунао, али се процјењује се да ријеч о 10 милиона фарми и око 50 милиона чланова фармерских породица, односно више од 100 милиона људи који су укључени у неки дио ланца проиводње кафе. Процјењује се да је малопродајна вриједност глобалног тржишта кафе око 100 милијарди долара годишње" - нагласио је Бејкер, који заједно с колегама у склопу Иницијативе за кафу и климу (www.cofeeindclimate.prg) покушава да помогне угроженим фармерима.

Генетски модификована кафа?

Због неизвjесне судбине биљке "Coffea arabica", све више пажње изазива "Coffea robusta" чији је највећи свjетски произвођач Вијетнам.

Гајење робусте почело је у 19. веку као одговор на епидемију гљивичног обољења на лишћу "арабице", што је опустошило плантаже кафе у југоисточној Азији. "Робуста" има већу количину кофеина у сјеменкама и може да се гаји на нижим надморским висинама и вишим температурама него "arabica". Користи се као јефтинија замјена за "арабицу, али има горко-кисели укус који се многима не свиђа и због тога се често мјеша с "арабицом". Међутим, научници упозоравају на то како у дивљини расте 125 врста кафе, од којих неке расту и на температурама изнад 30 степени Целзијуса.

Неке од њих вјеројатно имају гене који би могли да помогну "арабици" да преживи климатске промјене, па тако научници предвиђају да би за неколико деценија могла почети производња генетски модификоване кафе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.