Почетак краја “европске породице”?
Aтина - Све реалнија могућност да Грчка напусти евро-зону, а затим и ЕУ, значиће пропаст идеје о “европској породици” - наводе аналитичари и упозоравају да ће финансијска тржишта одмах почети да спекулишу о томе ко је сљедећи на реду: Португал, Шпанија или Италија?, преносе агенције.
Европски медији јављају како се Грчком више “не може владати” те да је парламентарна већина против било какве сарадње са европским финансијским институцијама, а да се сличан сценарио почиње назирати и у Француској.
Грчка благајна јако зависи од око 31. милијарде евра колико је обећано до краја јуна, под условим да у 2013. и 2014. уштеди још 11,5 милијарди евра.
То ни највећи оптимисти не очекују од новоизабраног парламента, с обзиром да је седам милијарди евра тог новца намијењено за пензије и плате у државном сектору.
Могућ је и најтежи сценарио - да држава престане плаћати својим запосленима.
Резултат избора је пораз досадашњих напора нестраначког премијера Пападемоса и странака које желе да наставе да сарађују са “тројком” - представницима ММФ-а, Европске централне банке Европске комисије.
Већина у новом парламену Грчке је против тога да се уопште враћају дугови, указује Ханс-Петер Бургхоф са универзитета Хофенхајм и додаје да већина Грка сматра да су ти дугови неправедни.
И становници Француске су сувереном и демократском вољом одбили чак и стидљиве покушаје досадашњег предсједника Саркозyја да се продужи радни вијек запослених и да их натјера на штедњу.
Франсоа Оланд побиједио је на изборима обећањима како ће прије свега натјерати (веома) имућне да плаћају много већи порез.
Оланд опет покреће тему европских обвезница гдје би судјеловала и Француска, али проблем је што би се тада у најтежој ситуацији нашла Њемачка, која ионако највише судјелује у укупном капиталу Еуропске централне банке.
С обзиром да је већина у новом парламенту Грчке отворено против било какве сарадње са европским финанцијским институцијама - европске обвезнице постале су бесмислене и прије него што су почели преговори Париза и Берлина.
Иако је већина финанцијских стручњака вјеровала да ће Грчка остати у зони евра - сада признају како је након избора “порасла” могућност да то не буде тако.
Разлог за мали оптимизам лежи у чињеници да једва ко може да замисли посљедице неконтролисаног банкрота Грчке.
Грчка благајна, без новца из Европе и у условима када опет расту камате за новац који Грчка жели да посуди, остаће празна већ на јесен. То значи да би потпуно престала да подмирује све своје међународне обвезе - укључујући и плаћање већ увезене робе па више ни технички неће бити могуће да Грчка остане у зони евра.
С обзиром на преузете обавезе - то заправо значи и одлазак Грчке и из ЕУ.
Државне обвезнице нових кандидата за одлазак - Португала, Шпаније и Италије тада би дошле под неиздржив притисак све до тренутка када ће и њихово напуштање зоне евра бити једини избор.
С друге стране, и међу европским политичарима све су гласнији захтјеви да се престане само са планом о мјерама штедње и да створи нови “Маршалов план” за потстицај економије.
Без обзира на племените намјере таквих захтјева, финанцијска тржишта добро знају како су и Грчка и многе друге земље европског југа од како су ушле у ЕУ добиле велике износе новца за преструктурисање економије и да то углавном није помогло - наводи Дојче веле.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
