Плата газде као 200 радничких

Марина Чигоја
Плата газде као 200 радничких

БAЊAЛУКA - Радник са просјечном платом у Републици Српској мора да ради 22 године да би зарадио онолико колико је за само један мјесец зарадио запослени у једној микрокредитној организацији у Републици Српској, чија мјесечна примања премашују 220.000 марака.

За овом микрокредитном организацијом не заостају ни банке у РС, па је у једној банкарској организацији запосленом исплаћено 97.689 марака, док је треће највеће примање износило 88.821 КМ мјесечно. Просјечна плата у Републици Српској у мају ове године износила је 816 марака, а пензија 320 КМ.

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је "Гласу Српске" да је РС у мјешавини система и у неким институцијама постоје чисто капиталистички погледи на остваривање плата, а да са друге стране постоји велики притисак да се обезбиједе социјална давања по схватањима која смо имали у претходном систему.

- Институције које исплаћују толика примања требало би да мало размисле о томе и да процијене да ли су то баш добре поруке у условима када тај новац, који обезбјеђују својим запосленима, остварују на рачун људи који, објективно, имају јако мала примања у РС и на рачун оних који немају посла - каже Тегелтија.

Додао је да је политика плата питање политике сваког привредног субјекта појединачно, али поруке које се шаљу друштву када неко прима толико новца за једну плату нису добре.

- То ме подсјећа на ону причу о власницима аутомобилске индустрије када су дошли у посјету америчком предсједнику да траже помоћ, а сва четири су дошла приватним авионима. Неки од таквих се појављују и у Влади РС са захтјевом да им се помогне, а зарађују толики новац - рекао је Тегелтија.

Генерални секретар Покрета потрошача РС Драгован Петровић каже да зараде веће од 3.000 КМ данас "нису нормалне".

- Тај новац се на неки начин узима од обичних људи, од оних који су били приморани да узимају кредите. У суштини, крива је неуређена област банкарства, гдје је држава одавно морала да интервенише и донесе законску регулативу која би уградила оквире у којима се они могу понашати и са аспекта каматних стопа и са аспекта уговорних клаузула - истакао је Петровић.

Истакао је да грађани не знају каква је улога институција које контролишу банке.

- Чињеница је да микрокредитне организације могу да раде како хоће јер су људи некад приморани да прихвате све услове. Невјероватан је податак да неко има оволика мјесечна примања и то је далеко од свакодневних дешавања - истакао је Петровић.

Директор Aгенције за банкарство РС Славица Ињац каже да они контролишу легалност пословања одређене институције.

- О појединачним платама не можемо говорити, мада ми нисмо наишли на тако високу плату, па не могу ни рећи о чему се ради - истакла је Ињац.

Економиста Зоран Павловић каже да су финансијске институције увијек имале примања изнад просјека, али да је у овој ситуацији потпуно непримјерено такво понашање.

Пореска управа

У Пореској управи РС кажу да немају увид у појединачне уговоре о раду и да они не коментаришу мјесечна примања запослених у РС.

Портпарол Пореске управе РС Мила Штркић рекла је да је микрокредитна организација на исплаћено примање од 220.249 КМ уплатила 244.722 КМ пореза и 120.534 КМ доприноса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана