Пет митова о кризи у Европи

Агенције
Пет митова о кризи у Европи

Вашингтон - Постоји пет митова о европској кризи, а први је да Европљани никада неће дјеловати уједињено, тврди Фред Бергстен, директор Петерсон института за економију.

- Еврозона никада неће постати сједињене европске државе, а какофонија критике на европском континенту и даље ће плашити тржишта. Aли, на овај изазов земље еврозоне су одговориле задивљујуће брзо - каже Бергстен за “Вашингтон пост”.

Бергстен додаје да је Европска централна банка издвојила још неколико билиона, попут америчке централне банке Федерал Ресерве, те је управо потврдила да ће учинити све што је потребно да се избјегне катастрофа.

Као други мит наводи бојазан да би излазак Грчке из еврозоне запечатио судбину јединствене европске валуте.

- Aко Грчка изађе из монетарне уније, то би заправо ојачало валуту. Када би се ријешила Грчке, еврозона би могла да изађе јача - сматра амерички стручњак.

Такође, тврди да би резултат за Грчку био потпуно хаотичан да би друге задужене земље још одлучније порадиле на смањењу својих дефицита и убрзале реформе не би ли избјегле судбину Грчке.

Трећи мит односи се на тврдњу да њемачки порески обвезници никада неће пристати на вађење из шкрипца грчких, (или шпанских или италијанских) пензионера.

- Њемачка јесте и биће главни благајник Европе, кукајући и жалећи се и тражећи строге мјере штедње и реформе, али ће увијек “искеширати” колико је потребно да се еврозона одржи. Прво, Нијемци неће ризиковати да поново униште Европу, а осим тога, њемачки модел привреде заснован на извозу почива на евру - оцјењује Бергстен, преносе агенције.

Такође, истиче да су њемачке банке увелико присутне у задуженим земљама, па ће их њемачки порески обвезници морати да спасавају уколико то не успију Италија или Шпанија.

Четврти мит који треба срушити, каже аутор, јесте тврдња да ће се гласачи побунити и екстремисти ојачати ако се настави са строгим мјерама штедње.

- Једна од запањујућих аспеката еврокризе до сада је да је политички центар опстао у свакој задуженој земљи, укључујући и Грчку гдје су гласачи накратко “кокетирали” с противницима мјера штедње и реформи - пише Бергстен. Признаје, међутим, да су Европљани строгим мјерама штедње придодали и мјере за подстицање привредног раста.

Пети мит говори да ће криза у Европи озбиљно нашкодити америчкој привреди и да би чак могла пресудити у америчким предсједничким изборима.

- Рецесија у Европи је, нема сумње, умртвила извоз и смањила корпоративну зараду у СAД, ослабила запошљавање и пољуљала повјерење инвеститора, и можда срезала наш БДП за један одсто. Aли нове водеће економије, предвођене Кином и Индијом, чине половину свјетске привреде и наставиће да се шире у даљој будућности темпом од око шест одсто годишње - пише Бергстен.

Долар

Бергстен тврди да СAД имају користи од невоља које су снашле Европу јер криза свјетски капитал преусмјерава у долар.

Истиче да су СAД, па тако и предсједнички избори, заштићени од посљедица економске кризе у Европи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана