Пеглање проблема и дугова кроз капитал

Жељка Кокот
Пеглање проблема и дугова кроз капитал

Бањалука - Девет акционарских друштава у Српској докапитализовано је лани са 40,14 милиона, док је седам друштава због покрића акумулираног губитка смањило основни капитал за 17,71 милион КМ.

Новом емисијом акција кроз јавну или понуду квалификованим инвеститорима капитал су повећала три осигуравајућа друштва – "Крајина", "Дунав" и "Винер". За јачањем капитала по истом моделу посегли су и МФ банка, "Приједорпутеви" и инвестициони фонд "Унионинвест". Промјене на капиталу претварањем нераспоређене добити и резерви у капитал извршили су осигуравајуће куће "Дрина" и "Нешковић" и Нова банка.

Покривање губитка на терет капитала прошле године су обавили "Винер осигурање" и "Дунав осигурање", која су реализовала и докапитализацију. Санирање губитка на терет капитала спровела је задружна трговина "ППП" Мркоњић Град, "Посавина" Србац, "Унис УСХА" Вишеград и "Озрен боровно" Фоча. Једино друштво које је у износу од 1.000 КМ смањило капитал поништењем стечених сопствених акција је "Мљекара" Лакташи.

Укупни износ повећања, односно смањења капитала лани је скоро преполовљен у односу на 2014. годину у којој је докапитализовано десет акционарских друштава у износу од 80,55 милиона КМ. Капитал је тада због покрића акумулираног губитка смањило пет друштава у износу од 46,68 милиона КМ.

Директор брокерског друштва "Еуроброкер" Борис Мајсторовић каже да су промјене на капиталу посљедица пословних резултата фирме.

- Акумулирани губици се најчешће отписују смањењем капитала на терет малих акционара. С друге стране повећање капитала је резултат одлуке менаџмента да премосте тешкоће у одржавању текуће ликвидности. Нису ријетки ни примјери да фирма прво изврши смањење капитала како би покрила губитке па да након тога већински власник изврши докапитализацију како би повећао своје власничко учешће у фирми - каже Мајсторовић и додаје да дешава и намјерно смањење капитала како би један власник накнадном докапитализацијом стекао већински пакет акција.

Економски аналитичар Горан Радивојац сматра да менаџмент на промјене у капиталу превасходно тјера пад производне активности који је смањио потенцијал домаће привреде за остваривање профита.

- Докапитализацију пословних субјеката изазивају и неквалитетни пласмани банкарског сектора. Предузећа због пада производње не могу сервисирати доспјеле обавезе по кредитима, а финансијске институције су под надзором регулатора који реагују на сваки пад адекватности капитала па је повећање капитала неминовно - каже Радивојац.

ПОВЕЋАЊЕ КАПИТАЛА (милиона КМ)

2015. 40,14 девет друштава

2014. 80,55 седам          друштава

СМАЊЕЊЕ КАПИТАЛА (милиона КМ)

2015. 17,71 десет друштава

2014. 46,68 пет друштава

Повећање капитала

МФ банка  12.841.000

"Крајина осигурање"   6.899.999

Нова банка 6.629.800

"Дунав осигурање"      6.629.800

"Приједорпутеви"        2.000.000

"Нешковић осигурање"         1.000.000

"Дрина осигурање"      700.000

ЗИФ "Унионинвест"     300.000

"Винер осигурање"      100

Смањење капитала

"Дунав осигурање"      6.147.300

"Винер осигурање"      4.295.900

„Унис УСХА" Вишеград       2.422.879

"Посавина" Србац        2.242.827

Задружна трговина ППП М. Град 2.178.547

"Озрен боровно" Фоча          426.091

"Мљекара" Лакташи    1.000

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана