Падају споразуми о Јужном току

Портпарол руског предсједника Дмитриј Песков рекао је да ће бити покренуте процедуре да би међудржавни споразуми о изградњи тог гасовода престали да важе. Руски медији наводе да Русији сада предстоји дуг процес анулирања споразума о "Јужном току" и рјешавања могућих финансијских требовања. Правници у Русији наводе да нису предвиђени пенали за излазак или поништавање међувладиних споразума, а да се та процедура регулише самим документом.

Планирано је да "Јужним током" буде транспортован руски гас по дну Црног мора до територијалних вода Турске, а затим и до Бугарске, гдје би се дијелио у двије гране. Један крак из Бугарске, преко Грчке подводно је требало да води до Италије, а други преко Србије и Мађарске до Аустрије. Крак гасовода из Србије водио би ка РС, а други би ишао ка Хрватској. У оквиру пројекта изградње "Јужног тока" Русија је потписала међудржавне споразуме с Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом, а у процедури је био уговор са БиХ за крак гасовода у РС. "Гаспром" је са енергетским компанијама у свакој од земаља основао заједничка предузећа која су задужена за изградњу "Јужног тока", а у РС је било договорено оснивање заједничке фирме са предузећем "Гас-Рес".

Предсједник Русије Владимир Путин и извршни директор државне гасне компаније "Гаспром" Алексеј Милер објавили су у понедјељак да Русија обуставља пројекат гасовода који је требало да руски гас преко доведе до земаља јужне Европе. Путин је рекао да је Русија приморана да се повуче из пројекта "Јужни ток" због тога што ЕУ није хтјела да одобри изградњу гасовода.

Изненадна "смрт" "Јужног тока", послије осам година преговора и скупих припремних радова, била је неочекивана, не само за европске политичаре већ и за саме учеснике пројекта. Извор руског листа "Комерсант" из "Гаспрома" рекао је да та компанија није обавијестила своје партнере у пројекту "Јужни ток", пошто је Путин одлуку о обустављању пројекта "разматрао и донио као и обично у таквим случајевима у режиму специјалне операције". Партнери "Гаспрома" и сувласници пројекта "Јужни ток" - италијански "Ени", француски "ЕДФ" и њемачки "Винтершал" нису се оглашавали, а извор из једне од тих компанија рекао је да је мало шта јасно.

Окидач за Путинову одлуку, која је уздрмала цијелу Европу, било је понашање Бугарске, која је говорила о великој заинтересованости за пројекат, а затим под притиском ЕУ измијенила став и није дозволила изградњу гасовода.

Након одлуке Русије главна тема у свим земљама учесницима пројекта је штета коју ће претрпјети. Планиране инвестиције у РС у оквиру "Јужног тока" премашују двије милијарде евра, а индиректна штета је још већа, јер би пројекат отворио хиљаде радних мјеста и упослио домаћу грађевинску оперативу.

Предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић изјавио је јуче да би била велика штета ако би дефинитивно био обустављен пројекат "Јужни ток".

- Велика штета би била за РС, БиХ и Србију уколико би у потпуности била заустављена реализација овог пројекта. У овај пројекат је уложено много новца да би олако била прихваћена одлука о одустајању од његове реализације - рекао је Чубриловић и додао да Српска није направила промашај када је кренула у реализацију пројекта "Јужни ток".

Пројекат "Јужни ток" оставио је у Србији позамашан трошак, јер је око 30 милиона евра издвојено за оснивачки улог заједничке фирме "Јужни ток Србија", пројекте, експропријацију и припремне радове. Шта ће бити са фирмом "Јужни ток Србија" за сада нико ништа не зна.

Бугарска ће због обуставе изградње гасовода изгубити најмање 100 милиона евра, колико је до сада инвестирала. Компанија "Плиновиди", која је словеначки партнер "Гаспрома", до сада је уложила између 150.000 и 160.000 евра.

Руска компанија "Јужни ток транспорт" прерачунала је да директни губици фирми изван Русије, које су учествовале у пројекту, износе 2,82 милијарде евра. Губици европских фирми износе 2,5 милијарди евра, а износ од 300 милиона евра односи се на јапанска предузећа.

Главобоље за Брисел

Аустријски експерт Герхард Мангот изјавио је да Брисел након пропасти "Јужног тока" нема одговор на гасне потребе југоисточне Европе и да ЕУ дугује одговор земљама учесницима пројекта зашто су остали без прихода.

- Не искључујем могућност да би градња "Јужног тока" могла да буде настављена уколико се промијене околности, али то је мало вјероватно. Све се креће у правцу тога да је поглавље "Јужни ток" заувијек затворено - рекао је Мангот.

Агенција Ројтерс оцијенила је да је дипломатска побједа ЕУ, која је натјерала Кремљ да откаже градњу гасовода, задала Бриселу нову главобољу - како да се дође до алтернативних извора енергије који ће обезбиједити сигурне испоруке гаса земљама југоисточне Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.