Пада број компанија у стечају

У Пореској управи РС рекли су за “Глас” да је током 2022. године покренуто укупно 95 стечајних поступака, док је годину раније лоше пословање у стечај одвело 137 фирми.

- Највише стечајних поступака у 2023. години покренуто је у Бањалуци, Лакташима, Прњавору, Градишци и Зворнику, а неки од обвезника код којих је покренут поступак су „Компанија Душанић”, „Јелшинград”, „Крајина-Крос”,  “Луна лине”, “Мандооб” те  „Монтажа-Микић” - казали су у Пореској управи.

Додали су да су током прошле године покренута и 143 ликвидациона поступка, највише на подручју Бањалуке, Бијељине, Градишке, Требиња и Зворника. Тако је ликвидациони поступак, између осталог, задесио фирме „Топић ИП”, „Инфо плус”, Азур”, „Жеграп”, „Амагор” те “ИН Футуре хуб”.

- Наша пријављена потраживања за стечајне поступке који су покренути лани износе 9,831  милион КМ, а за ликвидационе поступке 145.968 КМ - навели су у Пореској управи РС.

Дугогодишња стечајна управница у Републици Српској Наташа Косић каже за „Глас” да највећи број предузећа које задеси стечај на крају буду ликвидирана и обрисана из регистара.

- Законска рјешења предвиђају и реструктурирање фирме, али колико ми је познато, у посљедњих пет, шест година није рађено ниједно реструктурирање у Српској. Да би се ишло у реструктурирање морају постојати одређени услови који гарантују опоравак, а којих очиглено није било у пропалим предузећима - рекла је Косићева.

Она је додала да су неизмирене обавезе привредних субјеката код којих је покренут стечај засигурно далеко веће у односу на износ дуговања према Пореској управи РС.

- У постпку се углавном намире разлучни повјериоци који имају хипотеке, а Пореска управа најчешће буде у општем исплатном реду за који уопште не дође до исплате или она буде у мањем, незнатном проценту - појаснила је Косићева и додала да се команија може ликвидирати и на лични захтјев власника, ако су плаћене све обавезе и потпом да отвори ново предузећа.

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић истиче да је бањалучка регија највеће тржиште са најразвијенијом привредном активношћу те да самим тим није чудно што је највише стејачних поступака покренуто у Бањалуци.

Он је нагалсио да позитиван тренд смањења броја предузећа која су у посљедње три године завршила у стечају не значи да је укупан пословни амбијент у Српској побољшан.

- Ти бројеви зависе од брзине рада судова и сигурно да на нашем простору има далеко више привредних субјеката који су зрели за стечај и не раде, али због одређених формалних разлога поступак се не покреће, нарочито јер то подразумијева и одређене трошкове - казао је Рачић.

Рокови

Наташа Косић каже да је законски рок за окончање стечајног поступка до једне године, изузев у компликованим случајевима када су предвиђене двије године.

- Међутим, у пракси стечајеви ријекто када заврше у року, нарочито ако је у питању већа фирма па се процедуре у вези са продајом имовине и судских спорова развууку. Мањи стечајеви у којима компаније немају имовину могу се окончати у току једне године - рекла је Косићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.