Пад потрошње и извоза кочи раст БДП-а

Представљајући 23. редовни економски извјештај за Балкан виши економиста Свјетске банке Сандра Хливњак рекла је јуче у Сарајеву да је крајем 2022. успорен економски раст у БиХ те да је тај тренд настављен и почетком ове године.

- Успорено је креирање радних мјеста, с обзиром на то да незапосленост младих износи “високих” 28,5 одсто. У овој години очекује се успорење раста реалног производа са четири процента из прошле године на 2,5 одсто, уз могућност даље ревизије, све због успоравања приватне потрошње и даљег повећања трговинског дефицита због очекиваног слабијег раста у Европској унији - рекла је Хливњакова.

Према њеним ријечима, инфлација, која је лани у просјеку износила 14 одсто, а у 2021. години два одсто, почела је да успорава у овој години, али је и даље повишена, док је евидентно и повећање дефицита текућег рачуна платног биланса у прошлој години од 5,2 одсто.

Хливњакова је истакла да се домаћи ризици за економски раст односе на повећање политичких тензија, спровођење изборних резултата те повећање финансијских потреба да би био умањен утицај повећања цијена хране и енергената из зимског периода.

- Спољни ризици односе се на наставак тензија усљед сукоба Русије и Украјине, наставак успоравања глобалног раста, раста цијена капитала, као и евентуалног прекида у регионалној трговини уколико дође до протекционистичке политике извоза - казала је Хливњакова и додала да тренутно нема разлога за бојазан од рецесије у региону, јер су и потрошња и инвестиције и даље евидентни.

Према њеним ријечима, капитал ће сигурно бити скупљи, а камате веће.
Економиста Саша Стевановић каже за “Глас” да су се извјештаји Свјетске банке до сада показали као изузетно тачни и корисни.

- Уочени проблеми када је ријеч о питању приватне потрошње су јасан показатељ домаћим економским актерима у којем правцу је добро заснивати политике краткорочног раста. Комбиновање искустава из ранијег периода које смо имали са овим предвиђањима пружа основу да се ове прогнозе, ја бих рекао, могу побиједити - рекао је Стевановић.

Да би се то постигло сматра да је потребно укључити више људи на тржиште рада, јер је са једне стране недостатак радне снаге, а са друге велика незапосленост младих.

- Можемо проширити тржиште рада, ако имамо потражњу која се на кратак рок постиже стимулисањем приватне потрошње или у нашем случају рационалнијом државном потрошњом. Екстерна потражња у првом кварталу умањила је економско богатство БиХ за око 350 милиона КМ. Једино што нам остаје је да покушамо на унутрашњем плану стимулисати домаћу потражњу - рекао је Стевановић.

Западни Балкан

Према објављеном редовном економском извјештају за западни Балкан раст економија Албаније, БиХ, Црне Горе, самопроглашеног Косова, Сјеверне Македоније и Србије премашио је нивое забиљежене прије избијања пандемије. Наведено је да се регион сада суочава са изазовима поновног стварања резерви с циљем припреме за будуће шокове, као и спровођење реформи на страни понуде да би били постављени темељи за јачање “зелене економије” и процеса декарбонизације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.