Откупна цијена пшенице поново енигма

Анита Јанковић Речевић
Откупна цијена пшенице поново енигма

БАЊАЛУКА - У Семберији, Посавини и Лијевчу пољу, највећим житницама у Српској, ових дана комбајни раде пуном паром, приноси и квалитет пшенице су изнад вишегодишњег просјека, а ратари очекују да сезону неће покварити ни “танка” откупна цијена, прижељкујући да за жито добију 45 фенинга по килограму.

Топле сунчане дане пољопривредници из Републике Српске искористили су за скидање пшенице и јечма у пољу, а судећи према ријечима ратара, пољопривредних стручњака и представника институција, ове године је далеко више разлога за задовољство у односу на лани, када су издали и приноси и квалитет, а на крају и цијена.

Предсједник Савеза пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже да је жетва почела петнаестак дана раније него што је уобичајено, а разлог су временске прилике које су погурале сазријевање зрна.

- Приноси су шаролики, зависе од локације, квалитета земљишта и примијењених агротехничких мјера. Има парцела са приносима од три тоне по хектару, али и изнад шест тона. Квалитет зрна је добар и очекујемо да ће бити задовољавајући за млинско-пекарску индустрију - рекао је он.

Откупна цијена хљебног жита, прича Маринковић, још је непознаница.

- Очекујемо да буде око 45 фенинга по килограму, што би, уз субвенције ресорног министарства значило добру сезону. Тренутна кретања на берзи су шаролика. Прије двије седмице цијена је пала, након тога расла па опет пала. Сада тона пшенице кошта између 180 и 210 евра по тони, у зависности од квалитета - додао је Маринковић.

На семберским пољима већ је овршено више од 75 одсто парцела, а род углавном предат у силосе локалних млинара.

- Просјечан принос у Бијељини је око пет тона, што је реално веома добро. Сви локални млинови примају пшеницу, али нико не спомиње цијену. Не знамо шта можемо очекивати - рекао је предсједник Удружења пољопривредних произвођача “Села Семберије” Бошко Радић.

Да је производна сезона далеко повољнија од лани сматра и помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саша Лалић.

- Према информацијама наших стручних служби принос је изнад петогодишњег просјека. На појединим парцелама у Семберији, али и у Посавини и Лијевчу пољу род је премашио осам тона по хектару. На задовољство свих нас и квалитет је одличан, а и цијена је повољнија од лањске. Имајући у виду квалитет и кретања на берзи, наша су очекивања да тона пшенице буде 400 КМ па и више - казао је Лалић за “Глас” и додао да је и сјетва пшенице протекла у повољнијим условима у односу на претходну сезону, јер су сви репроматеријали, од ђубрива до горива, били знатно јефтинији.

Лалић је подсјетио да ресорно министарство не може утицати на цијену пољопривредних производа, нарочито пшенице, јер је берзанска роба, али ће сутра, традиционално као и ранијих година, у просторијама Привредне коморе РС сјести за преговарачки сто заједно са ратарима, представницима млинско-пекарске индустрије, Министарства трговине и туризма РС те Министарства спољне трговине и економских односа БиХ.

- Желимо да видимо каква је актуелна ситуацијама у тим секторима, да пробамо направити консензус, да видимо са представницима млинско-пекарске индустрије могу ли откупити све оне количине које задовољавају квалитетом и које могу бити прерађене - додао је Лалић.

Колика би могла бити откупна цијена представници млинара нису жељели да откривају.

- Нико још ништа не зна поуздано. Ваљда ћемо нешто више знати након састанка у Привредној комори РС - рекао је за “Глас” кратко предсједник Удружења млинара РС Зоран Кос.

Подршка

Саша Лалић каже да ресорно министарство умногоме помаже ратарима да би били одрживи.

- Поред новчане подршке од 500 КМ по хектару засијане површине и регресираног горива, пружамо значају подршку када су у питању капиталне инвестиције. Ако се погледа колико је само трактора набављено лани и колико ће ове године, што аутоматски модернизује и појефтињује производњу, јасно је и да на тај начин олакшавамо ратарима да буду одрживи, да имају већу продуктивност и зараду - казао је Лалић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана