Онлајн продаја једина шанса мајсторима старих заната
![](https://cdn.glassrpske.rs/slika/2020/11/750x500/20201102001528_338128.jpg)
БАЊАЛУКА - Вирус корона помрсио је планове и предузетницима који се баве старим и умјетничким занатима, те домаћом радиношћу, који све теже успијевају да пласирају своје производе, а онлајн продаја једина је шанса да у вријеме пандемије дођу до купаца.
Према подацима Министарства привреде и предузетништва РС, у Српској је тренутно регистровано 38 занатлија у областима старих заната, умјетничких заната и кућне радиности.
Међу њима су вуновлачари, ћурчије, произвођачи сапуна, затим керамичари, те они који се баве израдом народних ношњи и веза.
Шансу за зараду у старим занатима препознала је и Дубравка Аничић из Трна код Лакташа, која од 2016. године израђује сапуне који у основи имају биљна уља.
- Углавном користим кокосово, палмино или рицинусово уље, коме се додаје сода бикарбона. Од тога се праве сапуни који стоје мјесец дана, сазријевају, а потом су спремни за продају. У једном циклусу направим између 70 и 80 сапуна. Додајем латице сушеног биља, природне боје, тако да имам разнобојне сапуне - рекла је Аничићева за "Глас Српске".
Додала је да је у ових осам мјесеци пандемије обим посла драстично смањен, као и потражња за сапунима у односу на исти период лани.
- Тренутно послујем на нивоу опстанка и питање је колико уопште успијем све трошкове покрити - рекла је Аничићева.
Са истим потешкоћама суочава се и Нада Мијатовић из Бијељине, у чијој радионици настају традиционалне ношње, те везени пешкири без којих су некада сватови били незамисливи.
- Пао је промет као и свугдје. Мало људи уопште навраћа у радњу. Све теже долазим до материјала од којих израђујем ношње, које углавном пазаре кумови за крштења кумчади или баке и дједови купују за унуке. Тешко опстајемо у овој ситуацији, боримо се да не затворимо радњу - казала је Мијатовићева и додала да осим ових традиционалних ручних радова, преправља и све врсте одјевних предмета.
Истиче да је у овој години имала доста наручених везених пешкира за свадбе, али како је корона зауставила сватове, тако је и њен посао стао.
- Радим и ручни вез, хеклање и плетење, али у вријеме ове кризе ријетко ко тражи те производе - рекла је она.
С циљем подизања свијести јавности о значају старих заната и потреби очувања тог културног насљеђа, Министарство привреде и предузетништва је са Развојном агенцијом РС на интернет страници "Предузетнички портал" организовало презентацију производа старих и умјетничких заната, те кућне радиности.
- Позивамо све предузетнике који имају сертификат неког од ова три заната да попуне упитник који се налази на интернет страници министарства како би били представљени на "Предузетничком порталу" - навели су у ресорном министарству.
Нелојална конкуренција
Дубравка Аничић истиче да мајсторима старих заната који имају сертификат и легално послују, осим пандемије, велики проблем представља и нелојална конкуренција.
- Друштвене мреже су преплављене огласима људи који раде без сертификата и у својим домаћинствима продају све и свашта, производе који нису прошли анализе исправности. С обзиром на то да немају трошкове као ми, логично је и да су њихови производи јефтинији, што нама руши посао, али некако успијевамо да квалитетом све то надомјестимо - рекла је Аничићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.