Они хрле трбухом за крухом
Београд -- Ако питате грађане најмобилнију радну снагу изгледа да има Шведска.
Наиме, 54% Швеђана је потврдно одговорило на питање би ли размислили о пресељењу у неку другу чланицу ЕУ ради посла.
Међутим, статистика показује да они, заједно са Британцима, Французима и Шпанцима, у најмањем проценту у Европи одлазе у иностранство да раде.
Одмах иза Шведске на овој листи налази се Хрватска, чијих би 43 одсто радно активних грађана било спремно да напусти своју земљу због посла, само што су за разлику од Швеђана они то и показали личним примјерима – више од десет посто грађана Хрватске посао је пронашло у некој другој чланици Европске уније, што је случај још једино са Румунима, Португалцима и грађанима Литваније.
То што сваки десети радно способан грађанин Хрватске живи ван државе посљедица је међутим "старе" миграције, а не најновије кризе, напомиње се у извјештају Европске комисије, јер готово сви они су у иностранству више од десет година, а тек око један посто њих је отишло нешто касније и живи тамо мање од пет или мање од десет година. Сличан је случај и са исељеним Поругалцима и Ирцима. Разлог из којег иду је чињеница да је у ЕУ број њих који су незапослени три пута мањи него у родној земљи.
Ово истрживање је показало и да су Словенци све склонији емигрирању – пошто је њих 39 одсто потврдно одговорило на питање да ли би се одселило ради посла нашли су се одмах иза Хрвата на листи најмобилнијих Еврољана.
У потрагу за послом ван своје државе спремно је да иде и 35 посто Шпанаца, којих у другим чланицама ЕУ тренутно ради тек један одсто, затим 32 одсто Мађара и Ираца. Иако стање у Грчкој није ништа боље одатле би се иселило мање од очекиваног броја грађана - 29 посто. Португалци су још мање спремни на исељавање, па о послу преко границе размишља њих 22 одсто.
Са друге стране, одлазак је најмање привлачан Аустријанцима (12 посто), Чесима (14 посто) и Нијемцима (16 посто).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
