Од пасуља до споменика све из Кине

За поједине радње и производе сасвим је јасно да су кинески, али има и оних које купујемо под именом неких робних марки и брендова, чије је поријекло на деклерацији нека друга земља, а уствари су и ти производи направљени у овој, најјачој економији на свијету.

Да ли се ради о одјећи, обући, играчкама, техници, потпуно је свеједно јер је сасвим сигурно да, ако баш цио комад није произведен у Кини, бар неки његов дио јесте. Осим ових, мање-више познатих роба, има и оних за које нам не би пало напамет да потичу из ове земље. Тако се из Кине увози и електронске склопове и компоненте, конструкције и дијелове конструкција, славине и вентиле, али и кикирики, пасуљ и бијели лук, а почетком прошле године појавила се и информација да се на српском тржишту продају и кинески споменици.

Индустрија у Србији је доста пропала, нарочито текстилна, па се та врсту производа највише и увози. У суштини, доминира роба широке потрошње од одјеће и обуће, покућства, преко позамантерије, до папирне галантерије, попут коверата и кеса. Колико је њихова роба присутна и на српском, али и на тржишту цијелог свијета, говори податак да је више од 50 одсто свјетске производње смјештен у дијелу Индокине. Чак и велике, западне компаније производе тамно - прича Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије.

Он каже да су проблем Србије недовољно конкурентни производи, који се због тога и увозе. Такође, објашњава, кинески систем трговине је другачији од свих: фабрике држе велики "босови", а радници не раде за плату већ су плаћени по учинку, односно проценту.

"Ради се о једно веома жилавом систему у односу на западни и онај на који смо ми навикли. Код нас се ради да би се живело, а код њих је рад смисао живота и зато им није тешко да на послу буду по цео дан, да се боре, да гризу, и желе да продају што веће количине и што више различите робе. Код нас никада није било тако гигантских серија неког производа", објашњава Рајић истакавши да је, примјера ради, у 2011. години извоз из Србије у Кину је био 1,9 милиона долара а увоз из Кине у Србију чак 1,3 милијарде долара, односни 1.000 пута више.

Осим са кинеском, домаће тржиште пуно је робе и из осталих земаља блиског и далеког истока, каже Горан Паповић из Национална организација потрошача Србије. Он каже и да праве процијене колико и какве робе у Србји има не постоје јер, поред легалних канала трговине, има и оних нелегалних.

"Овде имате и велики број производа које купујете под именом неке одређене робне марке, која потиче из рецимо неке земље ЕУ, а заправо је та роба произведена и Кини или некој од тих, источних земаља", објашњава Паповић.

Тржишта преплављена робом поријеклом из Кине нису само проблем Србије већ и европских земаља, али и цијелог свијета. Примјера ради, прошле године се подигла прашина око америчког олимпијског тима који јесте био обучен у "америчком стилу", у одјећу коју је дизајнирао Ралф Лорен, али се испоставило да су сви ти комади направљени у Кини. Занимљив је и примјер традиционалног енглеског бренда "Buberry" који је јавност и љубитеље моде у Британији шокирао одлуком да погон пресели у Азију.

"Пошто не могу да спрече увоз, земље ЕУ су пооштриле контролу и повећале критеријуме за улаз робе из Кине, а све после резултата једне контроле која је показала да је чак 60 одсто тих производа небезбедно, односно опасно и када су у питању хемикалије, производња, а постоји опасност и од повређивања. Нажалост, добар део такве робе завршава на нашем тржишту. То се пре свега односи на гардеробу и играчке" , прича Паповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.