Од малина више нико нема зараде
БАЊАЛУКА - Малинари у Републици Српској потпуно су обесхрабрени због проблема који се понављају из сезоне у сезону, прије свега са неизвјесношћу о откупу цијене воћа, која је и на прагу јесени права мистерија због чега су поједини произвођачи одустали од бербе касних сорти, препустивши род птицама.
Произвођачи јагодичастог воћа у Српској при крају су још једног циклуса у којем ће по свему судећи сабирати губитке. Малине су одавно предали хладњачарима, а да појма немају колико ће и када добити новац за свој труд због чега су ово воће престали називати црвеним златом.
Предсједник Управног одбора Удружења “Виламет”, које окупља произвођаче јагодичастог воћа у регији Бирач, Иван Стојановић каже за “Глас” да је ова година катастрофална.
- Још има произвођача који нису наплатили ни прошлогодишњи род, многи су због тога и на суду. Званичне откупне цијене за ову сезону нема, хладњачари плаћају аконтативно колико ко може. Очекује се да нам исплате по три марке по килограму, а само смо бераче плаћали 1,5 КМ, а гдје су остали трошкови. Због нерентабилности и лоше цијене одустаје се од бербе јесењих сорти. Први сам ја одустао јер ми се не исплати брати и плаћати раднике. Понудио сам комшијама и родбини да наберу себи за сок и слатко, остало ће птице појести - прича Стојановић.
Он се пита занима ли иког на који начин ће произвођачи наставити да раде.
- Исцрпљене су све могућности да ова производња напредује, а имамо одличне ресурсе. Систем за наводњавање у који је уложено осам милиона марака, расадник, расхладни капацитети и сад се то све брише гумицом. Тешко је одустати, али тешко је и наставити радити јер тонемо у минус - наводи Стојановић.
Додаје да се произвођачи на разне начине сналазе да исплате нагомилане обавезе.
- Све морамо исплатити одмах. Прво апотеке за репроматеријал, потом раднике, као и обавезе држави, а нама хладњачари плате колико хоће и кад хоће. Само ми чекамо па смо принуђени дизати кредите и позајмице од микрокредитних банака, а неко добије и аконтацију од хладњачара - додао је Стојановић.
Да је ситуација тешка и неизвјесна прича и власник хладњаче “Агро др” из Братунца Петко Ранкић, који каже да још нема тржиште за откупљених око 1.000 тона малина и купина.
- Роба стоји у хладњачи, нисам продао ништа јер чекам цијену. Оно што нуде купци из Европе тренутно је премало, никада није било горе. Превише је малина из других земаља. Украјина нам је лани пореметила тржиште, а ево и ове године. Чујем да извозе по 0,60 евра по килограму. У Србији је остало око 30 одсто прошлогодишњих малина непродатих. Ја сам ишао и у минус само да се ријешим количина, око три милиона сам лани био у губитку - прича Ранкић.
Истиче да откупна цијена малина које настоји извести на ино-тржиште не би смјела бити испод пет евра по килограму.
- То је износ којим би покрили трошкове и колико-толико амортизовали губитак од лани, али тешко да ћемо добити толико. Преговарамо са старим купцима из западне Европе, Скандинавије али тешко иде. Купаца нема ни за купину, Њемачка нуди 1,3 евра по килограму, што је никаква цијена - додаје Ранкић и наводи да је тек малом дијелу произвођача исплатио аконтацију од двије марке по килограму, док остали чекају да прода робу.
Квалитет
Иван Стојановић каже да је квалитет овогодишњег рода малине одличан.
- Нажалост, исто то не можемо рећи за приносе, који су подбацили између 20 и 30 одсто у односу на лани, а разлози су бројни. Први и основни јесте то што многи произвођачи нису били у могућности да примијене све агро-мјере због чега је изостао пуни род - рекао је Стојановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
