Од АПИФ-а затражили свега 21 бонитет: Послове склапају на лијепе очи
БАЊАЛУКА - Да многи привредници у Републици Српској послове склапају на ризик и не провјеравају историју пословања и финансијске информације будућих партнера, потврђује податак да је Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) ове године издала свега 21 бонитет, што је за три мање него лани.
Информације о бонитету предузећа корисне су предузетницима приликом учешћа на јавним тендерима, при склапању послова са новим пословним партнерима, али и због смањеног ризика пословања.
Руководилац службе продаје у АПИФ-у Владимир Благојевић рекао је за “Глас Српске” да је препорука да се прије склапања послова, као и током пословања испита бонитет пословних партнера.
- Оцјена кредитног бонитета представља оцјену способности измирења обавеза привредног друштва о року доспијећа, утврђену на основу посебног модела вредновања финансијских принципа пословања привредних друштава, заснованог на примјени финансијске анализе и статистичког мониторинга у виду Бон1 и Бон2 - рекао је Благојевић.
Према подацима АПИФ-а о пословању привреде Српске у 2021. години, додао је Благојевић, потраживања од купаца у земљи, у структури краткорочних, износила су 2,765 милијарди КМ, што је за 3,5 одсто више у односу на годину раније, када је тај износ био 2,672 милијарде КМ.
Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић истиче да код нас још није заживјела пракса провјере бонитета друштава.
- Код нас је, нажалост, срамота да тражимо мјеничне изјаве или гаранције за обезбјеђење наплате потраживања, због чега и имамо ситуацију да је велики дио потраживања ненаплатив. Дио привредних друштава због неликвидности одлази у ликвидацију, а то се даље преноси на цјелокупну привреду која болује од неликвидности - казао је Рачић.
Директор и власник предузећа “Металац МБМ” из Дервенте Слободан Голуб каже да то предузеће углавном послује са иностранством, те да на домаћем тржишту немају више од један одсто купаца.
- Већ годинама са нашим партнерима послујемо на повјерење - рекао је Голуб.
Провјеру пословних партнера није тражила ни фирма “Санино” која у Прњавору и Дервенти запошљава стотине радника.
- Ликвидни смо, немамо потешкоћа и радимо са одговорним свјетским компанијама. А није да провјере не требају, јер ако радите са неодговорним фирмама, и себе ћете довести у проблеме - рекао је власник и директор тог предузећа Радован Пазуревић.
Економиста Милош Грујић каже за “Глас” да употреба софтвера за провјеру бонитета омогућава прављење продајних планова, категоризацију и анализу пословања клијената, купаца, конкуренције и добављача.
- Финансијска писменост није на задовољавајућем нивоу. Велики је парадокс да дио оног што учимо у животу радимо с циљем да бисмо били конкурентнији на тржишту, да бисмо могли зарадити новац, а о новцу не учимо скоро никако. Већина о финансијској будућности размишља тек када западне у проблеме - рекао је Грујић.
Бон1 и бон2
Владимир Благојевић је појаснио да Бон1 садржи основне информације о привредном друштву, односно предузетнику, скраћени биланс за посљедње три године и стање новчаних средстава, док Бон2, осим основних информација, подразумијева и финансијске информације, курентност привредног субјекта и оцјену финансијског рејтинга. На интернет страници АПИФ-а доступан је захтјев као и цијене услуга из регистра бонитета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
