Обрађујемо само 40 одсто земљишта

Он истиче да су пољопривреди Српске потребна велика улагања, како у производњу, тако и у технологију.

- Многи указују на то да је пољопривреда једино чиме се земља може извући из кризе, али када се доносе буџети пољопривреда је при самом крају. Чињеница је да без улагања нема озбиљне пољопривреде - казао је Усорац.

Он је додао да се од око 260.000 хектара обрадивог земљишта у РС велики дио налази у приватним рукама, те да се значајан дио не обрађује, јер људи немају економске рачунице, због чега и напуштају своју земљу.

- Посебан проблем представља чињеница да су наша имања уситњена и то је тешко обрађивати и при том имати неку рачуницу - нагласио је Усорац.

Он је нагласио да РС укупно има више од милион хектара пољопривредног земљишта на којем се може бавити сточарством или неким другим гранама, али да је то веома слабо искоришћено.

Према посљедњим подацима AПИФ-а, у регистру пољопривредних газдинстава уписано је око 62.000 газдинстава, а укупно је регистровано 302.000 хектара земљишта. Од тога, обрадиво земљиште чини 237.000 хектара. Пољопривредног земљишта у РС има око 1.250.000 хектара.

Буџетом за ову годину у РС су планирани подстицаји за пољопривреду у износу од 60 милиона марака.

Портпарол Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Бојан Кецман каже да се потенцијали у производњи млијека у Српској нарочито добро искоришћавају, те да је РС једна од ријетких земаља у Европи која задржава исту производњу млијека упркос кризи.

- Прошле године донијели смо Програм унапређења производње пшенице до 2016. године који ће омогућити да имамо довољно пшенице за потребе РС, јер имамо и сорте и земљиште за то - казао је Кецман.

Искоришћено земљиште

Најмање искоришћеног земљишта, према ријечима Владимира Усорца, налази се у неразвијеним општинама које немају могућности да подрже развој пољопривреде.

- Највише земљишта обрађује се у Лијевче пољу, Семберији и Посавини - нагласио је Усорац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.