Обесхрабрујући подаци: Ова предузећа из БиХ су на удару кризе

Да је тако показују и њихови биланси пласмана робе у иностранство, који су много тањи у односу на остале гране. Директор Сектора за макроекономски систем при Спољнотрговинској комори Славиша Ћеранић рекао је јуче да БиХ у првих пола године биљежи пад извоза од 8,18 одсто у односу на исти период лани те да се мањи бројеви углавном збрајају у три тарифе. 

Ријеч је о електричној енергији, производима од жељеза и челика те текстилној индустрији.

- Пад извоза електричне енергија тежак је 382 милиона КМ, производа од жељеза и челика око 200 милиона КМ те роба из текстилне индустрије 70 милиона КМ. БиХ је ослоњена на тржиште ЕУ и сва дешавања у Унији рефлектују се на економију БиХ. Таква је ситуација и са струјом, чија је цијена сада много мања него у вријеме енергетске кризе и драстичних поскупљења. Плус, ту је и сушни период - казао је Ћеранић. 

Презентујући основне показатеље спољнотрговинске размјене БиХ за шест мјесеци Ћеранић је рекао да је пласман робе на ино-тржиште био тежак око 8,2 милијарде КМ, што је за 729 милиона КМ мање у односу на лани, наводећи да је забиљежен пад извоза на сва водећа тржиштима. 

- Од земаља ЕУ највећи пад извоза је забиљежен на тржиштима Аустрије, Италије, Словеније и Њемачке. Од земаља ЦЕФТА на тржишту Србије и то за 18,2 одсто - истакао је Ћеранић и додао да је присутан одређени тренд успоравања пада извоза.

Према његовим ријечима, охрабрујући је раст извоза на „остала тржишта”, гдје је процентуално највећи забиљежени скок на тржиште Турске и Кине.

- Тренутна дешавања на Блиском истоку и неизвјесности усљед присутних геополитичких тензија, које доприносе поремећају тржишних услова, рефлектирају се и на привреду наше земље - истакао је Ћеранић.

Производи из намјенске индустрије и фармацеутског сектора, каже стручни сарадник у Сектору за макроекономски систем Коморе Амила Мочевић биљеже највећи раст пласмана на ино-тржиште и то 40 милиона КМ. 
 
- БиХ је мала економија, изложена промјенама спољнотрговинских односа код кључних партнера и екстерним факторима на које није могуће утицати - додала је Мочевићева.

У Спољнотрговинској комори БиХ кажу да ће било која економска криза сигурно имати рефлексије на привредни и живот грађана уопште те да је изузетно битно сагледати могућности и развити механизме да би се негативни ефекти ублажили. Навели су да кључне економске пројекције ЕУ за текућу годину имају позитиван тренд, као и пројекције за БиХ.

- Пројектовани раст БДП-а, стављање инфлације у реалне и пројектоване оквире те обустављање раста каматних стопа су позитивни сигнали који могу допринијети повећаној економској активности у другом дијелу године - истакли су из Спољнотрговинске коморе БиХ. 

УВОЗ

Славиша Ћеранић каже да су кретања увоза имала супротну тенденцију од извоза, што је довело до повећања спољнотрговинског дефицита, који износи 6,1 милијарду КМ. 

- Увоз у БиХ за пола године је достигао 14,29 милијарди КМ и већи је за 426 милиона КМ у односу на лани. БиХ је највише робе увезла из Хрватске, Њемачке, Словеније, Италије и Србије - казао је Ћеранић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.