Нови модел инвестирања у некретнине: Да ли је удружена куповина стана шанса за профит?

Данијела Бајић
Foto: Архива

БАЊАЛУКА - Могућност куповине тек неколико квадрата стана за оне који због превисоких цијена не могу пазарити цијелу некретнину била би добра шанса за инвестирање грађанима Српске са ситнијом уштеђевином, што би се, према ријечима стручњака, позитивно одразило и на бржу градњу.

Наиме, у Србији би ускоро требало да заживи пројекат „Инвестирам квадрат” који ће омогућити онима који немају капитал у стотинама хиљада евра, а жељели би да своју уштеђевину „упосле”, да купе некретнину „на грам”. 

Овај нови модел инвестирања омогућава појединцима да купе дио некретнине, минимум један квадрат те да по истеку инвестиционог циклуса односно по продаји некретнине буду исплаћени једнако њиховом учешћу у инвестицији.

Директор бањалучке агенције за некретнине „Ремакс” Драган Милановић истакао је за „Глас Српске” да овај модел инвестирања код нас до сада није био пракса, али би био веома интересантан за домаће тржиште. 

- То је питање које би требало детаљно разрадити, јер је комплексно. Примјера ради, код нас је по закону носилац грађевинске дозволе инвеститор, што значи да би се законским регулативама или другим уговорима требало да дефинишу међусобни односи - казао је Милановић.
Према његовим ријечима, то би био добар начин за поједине инвеститоре да брже дођу до новца, али и за грађане да остваре добру зараду, уколико је тренд цијена на тржишту некретнина позитиван. 

- Међутим, ту је извјесна доза ризика. Ако се уговори цијена за квадрат, а због неких турбуленција на тржишту дође до пада цијена или се некретнина не прода, онда постоји и ризик од губитка зараде - рекао је Милановић.
Економиста Александар Љубоја каже да је домаће финансијско тржиште доста конзервативно и углавном се односи на банкарски сектор, због чега би модел из Србије могао бити интересантан. 

- Ово је занимљива прича да се, уколико је све у оквиру закона, инвестира у некретнину у смислу да неко буде коинвеститор пројектима. То би помогло убрзању градње и финансирања инфраструктурних радова - казао је Љубоја.

Прије свега, како додаје, овај начин инвестирања требало би увести у законске оквире, а требало би пажњу обратити и на процјену ризика. 

Додао је да свако има право да сам одлучује шта ће да ради са својим новцем. 

- Тржиште некретнина у Српској за сада је у експанзији, али не значи да ће тако бити вјечно. С друге стране, каматне стопе у банкама сада су на прихватљивом нивоу, али питање је шта ће бити касније - казао је Љубоја.

За власника и директора предузећа „Марковић инвест” из Лакташа Раду Марковића овакав вид сарадње није примамљив. 

- Као инвеститор нисам заинтересован да са више људи, који су уложили мање новца, градимо неки објекат. Не знам ни како би то функционисало. Примјера ради, како ја коинвеститорима да објасним колико је тачно гдје отишло бетона, због чега малтер није у милиметар нанесен на зид и слично - казао је Марковић.

ПОСЛОВНИ ПРОСТОР 

Власница агенције „Еуроагент” из Бањалуке Сенка Гатарић Василић казала је да грађани у Српској већ неко вријеме удруженим снагама  заједно купују и граде пословне просторе. 

- Пословни простор купи више људи. Неки га заједно користе, неки изнајмљују и дијеле зараду. Међутим, нема пуно таквих случајева - казала је Гатарић Василић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана