Норвешка тражи инжењере, докторе, шофере и конобаре, просјечна плата 4.500 евра

Aгенције
Норвешка тражи инжењере, докторе, шофере и конобаре, просјечна плата 4.500 евра

Европска канцеларија за запошљавање (EURES) објавила је детаљан извјештај у којем се наводи да су Норвешкој потребни инжењери, наставници, медицинске сестре, али и возачи аутобуса, кувари и конобари, а којима се у тој уређеној нордијској земљи нуди просјечна мјесечна плата од скоро 4.500 евра.

Наиме, овој скандинавској земљи потребни су инжењери, а посебно стручњаци за механику, електронику, аутоматику, хидраулику и водовод, предшколски васпитачи, наставници, посебно у области природних наука и математике, доктори медицине и медицинске сестре, психолози, возачи аутобуса, таксисти, кувари и конобари.

Компаније у Норвешкој које тренутно траже инжењере и стручњаке различитих профила су, између осталог, Aker Solutions, FMC Technologies, Statoil, National Oilwell Varco, Kværner, Kongsberg Gruppen, Aibel, Roxar и Fabricom..

Према наводима EURES-а, за боравак у Норвешкој потребно се пријавити за дозволу за боравак у периоду од три мјесеца у локалној полицијској станици у тој земљи или након што страни држављанин пронађе адекватно запослење. Странац може остати у Норвешкој шест мјесеци док тражи запослење.

Ова земља је позната и по огромним резервама сирове нафте и плина, а убраја се и међу највеће извознике морске хране у свијету. Бруто домаћи производ (БДП) Норвешке тренутно износи 56.920 долара, или 41.683 еура, по становнику. До двоструког масакра у јулу 2011. године када је Андерс Беринг Бреивик убио 77 људи, Норвешка је сматрана и једном од најсигурнијих земаља у свијету. На референдуму 1994. године грађани Норвешке одбили су да се придруже Европској унији, а према недавној анкети 80 посто Норвежана не жели у ЕУ.

Истраживања показују да су услови рада у Норвешкој међу најбољима и најхуманијима у свијету. Радници закључују писани уговор који подразумијева три до шест мјесеци пробног рада прије потписивања дуготрајног уговора. Плаћа се исплаћује на мјесечној основи, а упосленик ради 37,5 сати седмично, односно 7,5 сати сваки радни дан, а максимално 40 сати у седмици.

Европски уред за запошљавање у своме извјештају наводи да упосленици у Норвешкој у просјеку имају 25 дана годишњег одмора, а сви они изнад 30 година старости имају 30 дана годишњег одмора који је уредно плаћен.

Просјечна плата у овој скандинавској земљи је једна од највиших у Европи, али и  свијету. Тако је просјечна мјесечна плата у Норвешкој тренутно око 36.700 норвешких круна (НОК), односно 4.384 евра.  Десет одсто најбоље плаћених становника ове земље у просјеку зарађују око 71.000 НОК-а мјесечно, односно 8.541 евро, а десет одсто најслабије плаћених становника у просјеку мјесечно зарађују око 20.600 НОК-а или 2.460 евра.

Ипак, EURES напомиње како је храна у Норвешкој у просјеку за 62 одсто скупља него у осталим европским земљама. Нпр. млијеко, сир, јаја и месо су око 60 одсто скупљи него у остатку Европе. Риба и морски производи нису скупи у односу на остале прехрамбене производе. Норвежани у просјеку за станарину и комуналије потроше 27 одсто своје плаће, 20 одсто за јавни пријевоз и за аутомобил, 18 одсто за храну и за остале потрепштине у кући и 12 одсто за одмор и рекреацију.

Према подацима Уједињених нација (УН), Норвешка је рангирана као земља са највишим просјечним примањима, најдужим животним вијеком становника и најбољим условима за живот својих грађана. Већина становника Норвешке посједује своју властиту кућу. Тако око 90 одсто брачних парова имају своју кућу или стан.

Просјечна станарина у тој земљи је око 5.500 НОК-а, односно 657 евра. Станарине у Ослу и Ставангеру скупље су у односу на друге градове те земље. Такођер, кућа са баштом у Норвешкој се може купити у просјеку за око 2.000.000 до 3.500.000 НОК-а, односно 238.900 до 418.120 евра.

Недавно су власти те земље саопштиле како је сваки становник Норвешке теоријски постао милионер захваљујући државном фонду у којег се слијевају средства од нафте и гаса.

Централна банка Норвешке, која управља Фондом "Глобал", који је основан 1990. године, саопштила је да су средства тог фонда због високих цијена нафте и гаса порасла на 5,11 билиона норвешких круна, односно преко 828 милијарди долара, што је око милион пута више од скоро шест милиона укупне популације те земље. Тако се први пут у историји Норвешке десило да је капацитет Фонда достигао суму од милион круна по сваком становнику те земље.

(Агенције)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана