Њемачка марка на курсној листи у Србији
Београд - Њемачка марка није званична валута ове државе више од деценије. Познато је да се она и данас у централној банци Њемачке слободно мијења за евро.
Међутим, мање је познато да званична листа Народне банке Србије поред њемачке марке, садржи још 10 валута које се, званично, више не користе.
"Разлог за рачунање и објављивање ових курсева је потреба вођења књиговодствених евиденција у банкама", речено је у НБС.
На званичној курсној листи укупно је 28 страних валута. Од тога 17 валута служи као званично средство плаћања, а 11 валута више не, пошто припадају државама које су прихватиле евро.
"Иако еврозона има 17 земаља чланица, Народна банка Србије на својој курсној листи котира само курсеве динара према 11 валута земаља чланица чије валуте је котирала и пре уласка тих држава у монетарну унију", објашњавају у НБС.
То су: аустријски шилинг, белгијски франак, финска марка, француски франак, њемачка марка, грчка драхма, ирска фунта, италијанска лира, португалски ескудо, шпанска пезета и луксембуршки франак.
Њемачку марку и остале бивше националне валуте земаља чланица еврозоне могуће је замјенити за евро само у матичним централним банкама.
Прописи у Србији дозвољавају да банке и овлашћени мијењачи откупљују и страни новац ових 11 земаља које се котирају на званичној курсној листи, и то за - динаре. Али овакве трансакције давно нису забиљежене.
Када је ријеч о укупном промету страним новцем у Србији, за првих десет мјесеци ове године, банке су по основу мијењачких послова оствариле промет у износу од 1,3 милијарде евра.
У истом периоду, откупљујући и продајући страни новац овлашћеним мјењачима, оствариле су промет од 1,8 милијарди евра. Када се ово прерачуна на мјесечном нивоу, просјек банкарског промета страним кешом износи 129,5 милиона евра, док је просјечна мјесечна вриједност у трговини готовином у страном новцу са мјењачима 179,9 милиона евра.
Евро је предњачи и у овим пословима, и код продаје и код откупа девиза од грађана, или од странаца.
У укупном промету са странцима амерички долар и остале валуте учествују са 3,7 одсто.
Руска рубља
Руска рубља је уведена на девизно тржиште Србије 20. октобра ове године и период од њеног увођења је кратак да би се могла дати оцјена заинтересованости за трговину овом валутом, наводе у НБС.
Од укупно 32 банке у Србији, 16 банака на својим курсним листама за девизе котира рубљу, а шест банака котира рубљу на курсним листама за ефективни страни новац.
Мјењачи у Београду пак истичу да има грађана који мјењају руску рубљу за динаре, док тражња за куповину руске валуте није тако изражена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
