Њемачка марка је жива и здрава

То је била валута, не овај данашњи евро који се клацка горе-доле сваког дана и чији се опстанак доводи у питање.Њемачка, “дојч” марка. Све смо према њој обрачунавали, редовно у њу динаре претварали. И готово да нам је исто као Нијемцима било жао када је замјењена евром 1. јануара 2002. године.

Данас, деценију послије, изгледа да носталгија за марком добија врло конкретан облик и да је она далеко од тога да је заборављена. Напротив, жива је и - важећа! Јер, у Њемачкој је и данас могуће куповати и плаћати старом њемачком марком, али и металним пфенинзима. Чак 90 одсто телефонских говорница на улицама њемачких градова, власништво “Дојче телекома”, прихвата ове новчиће.

Временска граница до које дојч марка мора да пређе у евро у Њемачкој никада није постављена. Док су остале земље које су постале дио евро-зоне своје валуте одавно послале у историју, Нијемци и даље омогућавају да се накнадно пронађена некадашња валута замјени по курсу 1 евро за 1,95 марака.

Куповина маркама је могућа не само у малим радњама за које би се могло помислити да их чежња према старим временима руководи када своју робу продају и за марке, већ и у неким великим ланцима као што је рецимо C&А. Ове продавнице одjеће мjесечно приме у своје касе око 150.000 марака.

Апотека у варошици и јужном дијелу Њемачке поставила је велику пластичну кутију која се за мјесец дана готово напунила маркама и металним новчићима од када су власници објавили да примају некадашњу валуту. Написали су - “Оставите овде свој посљедњи пфенинг”. Које још могу да замјене на шалтеру локалне банке у евре.

Али, не купују се само производи који коштају тек неколико новчаница, било којих. Један продавац кабина са инфрацрвеним зрацима, које достижу цијену од преко 2.500 евра, недавно је испричао да је продао више комада истих и све су биле плаћене у дојч маркама.

“Ја сам мислио да су преостали само метални новчићи, ту и тамо, кад оно... Купац ми је платио хрпом некадашњих марака које је пронашао реновирајући кућу свог деде”, каже продавац.

Процјене су да тренутно у Њемачкој циркулише око 13,2 милијарде марака - око 6,75 милијарди евра. Све је више оних који су се дали у претрагу старих кутија, превртање унутрашњих џепова изношених одијела која смрде на нафталин, завиривања на скровита мјеста гдје се новац некада чувао.

За многе Нијемце марка је била више од обичне валуте. То је био први “чисти” знак нове државе која је израсла на пепелу разрушених илузија и пораза у Другом свјетском рату, симбол економског чуда и један од тек неколико обиљежја на којима се могао испољити национални понос. Јер, застава и химна су биле искоришћене и упрљане од стране Хитлера и његових националиста.

Дојч марк, какву ми знамо, заживјела је 1948. године док је земља још била под окупацијском управом Француске, Енглеске, САД и СССР. На новчаницама и металном новцу нашли су се ликови из историје Немачке, умјетници, писци, научници. Клара Шуман на свима познатој “стотки”, браћа Грим на највећој, и у пракси ретко виђаној, новчаници од 1.000 марака. Колико је све то различито од дашњег евра, чији су се дизајнери трудили да постигну супротан ефекат - да на евро управо не поставе ликове који изгледају “исувише национални”.

Како год било, Нијемци воле своју марку. Недавна истраживања су показала да више од половине њих нема ништа против да се она појави поново, можда као “нова Д-марк”. До тада и она некадашња ће бити добра. Ако је негдје пронађете и ако је још нисте претворили у евро.

А како ствари иду, сачувајте и драхме ако их пронађете. Никад се не зна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.