Нижа затезна камата дијели привреднике
Бањалука - Иницијатива за смањење затезне каматне стопе за 6,25 одсто подијелила је пословну заједницу Српске, јер уредне платише сматрају да би измјене законске регулативе биле награда онима који касне са плаћањем доспјелих обавеза, док заговорници тог потеза истичу да је свако растерећење добродошло.
Усљед неликвидности која је горући проблем у привреди РС мали број привредника уредно враћа подигнуте кредите или у року доспијећа плаћа купљену робу и услуге. Према подацима Привредне коморе РС коефицијент ликвидности који мјери способност враћања доспјелих обавеза у року износио је лани 1,06. Колико је мали број ликвидних привредних субјеката говори податак да нормалан коефицијент за одржавање текуће ликвидности износи 1,5.
У Народној скупштини РС је још прошле године предложена измјена закона који се тиче затезне камате. С обзиром на то да су предложене измјене предвиђале промјену више од половине законских одредаба, било је неопходно креирати нови закон. Због тога је почетком године предложен његов нацрт, којем су посланици Народне скупштине дали подршку средином марта. Ипак, привредна заједница ће се начекати да затезна каматна стопа са садашњих 18,25 падне на 12 одсто, јер законска процедура којом је предвиђено њено смањење неће бити окончана ни до краја ове године.
Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић каже да би овим потезом висина затезне камате коју плаћају привредници у РС и ФБиХ била изједначена.
- Неприхватљиво је да произвођачи из Српске плаћају веће пенале на сваки дан кашњења у плаћању доспјелих обавеза него у ФБиХ. Свака мјера која би растеретила привреду је добродошла. Ипак, привредници имају подијељена мишљења и не подржавају најављене измјене, јер уредне платише сматрају да би на овај начин неплатише биле награђене - каже Благојевић.
Потпредсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић се противи смањењу затезне камате и заговара став да субјекти који касне са плаћањем обавеза морају бити кажњени.
- Сви привредни субјекти морају имати равноправан статус. Доношењем новог закона били би дестимулисани привредници који редовно плаћају обавезе, јер је немогуће да они који незаконито посуђују новац буду награђени - каже Тривић и додаје да је нереално да пословни субјекат који дугује другом плати нереално мали износ пенала за износ штете коју је начинио свом повјериоцу.
Предлагачи су у нацрту закона предвидјели да би смањењем затезне камате за 6,25 одсто уштеде на годишњем нивоу износиле 53 милиона марака. До овог податка предлагачи су дошли рачунајући да су дужници 16,7 одсто бруто кредита које су банке у Српској пласирале у 2014. години били дужни платити затезну камату по стопи од 18,25 одсто.
Јавни приходи
Измјенама закона није предвиђено смањење стопе затезне камате на јавне приходе и она би остала на садашњих 21,9 одсто, како наплата јавних прихода Српске не би била доведена у питање.
Предлагачи, међутим, сматрају да би смањење затезне камате за 6,25 одсто довело до раста јавних прихода, јер би дужници буџета имали на располагању више новчаних средстава за измиривање обавеза према буџету РС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
